Dvodnevni skup, u organizaciji nemačkog Društva za međunarodnu saradnju (GIZ), završen je panelom na temu Suočavanje sa izazovom izbeglice i evropske vrednosti, na kojem je ukazano na broj migranata koji su tokom proteklih meseci prošli kroz zemlje zapadnog Balkana, a koji je dostigao više od pola miliona. Marina Čakić iz Komesarijata za izbeglice i migracije Srbije rekla je da naša zemlja od 2012.beleži stalni rast tražilaca azila. Ona je navela podatak da je 2012.oko 3.000 osoba izrazilo nameru da podnese zahtev za azil u Srbiji, prošle godine to je uradilo 16.000, a ove godine registrovano je više od pola miliona ljudi.
Ovo je najveći talas migranata od Drugog svetskog rata i predstavlja veliki izazov ne samo za zemlje destinacija, već i tranzita. Srbija nije zemlja destinacije, ali to ne znači da nismo pod pritiskom. Sve državne institucije Srbije su pod velikim pritiskom, kako finansijskom, tako i opeativnom, objasnila je Čakić. Prema njenim rečima, Srbija je zauzela proaktivni i pristup otvorenih vrata, te je uspostavila i radnu grupu koja se bavi migracijom, a ona se sastoji od najviših zvaničnika. Istovremeno je ukazala da Srbija, nažalost, ima veliko iskustvo sa izbeglicama, jer je u protekle dve decenije prihvatila više od 800.000 izbeglica i raseljenih lica iz BiH, Hrvatske i Kosova i Metohije.
Čakić je, međutim, ukazala da Srbija uskoro otvara poglavlje 24 sa EU, te će morati da prilagodi zakonodavstvo i u oblasti azila. Dženk Sejfula, visi savetnik u Direkciji za EU u Ministarstvu inostranih poslova Makedonije, kazao je da je njegova zemlja od leta registrovala 250.000, a kroz Makedoniju je prošlo oko 500.000 ljudi. On je naveo da je bilo situacija da na dan prođe oko 10.000 ljudi u Makedoniju. Najveći strah svih naših zemalja je da bi granice članica EU mogle biti zatvoriti i da bi se našli u situaciji da imamo ogroman broj migranata i izbeglica. Mi smo spremni da pomažemo koliko možemo, jer se radi o ljudima suočenim sa problemom, ali imamo ograničene kapacitete, objasnio je Sejfula.
Ujedno je kazao da je nedavnom porukom iz Brisela najavljeno da će Nemačka uskoro dostići kapacitete za prihvat izbeglica, te je zemljama regiona poručeno da moraju usporiti talas migranata. Stav se menja, i više nismo samo tranzitna zemlja, moramo da preuzmemo odgovornost i prihvatimo te ljude. Operativno na terenu to znači da bi trebalo da ojačamo naše kapacitete, uključujući uzimanja otisaka. To je prihvatljivo ali nam je potrebna logistička pomoć, kazao je on. Sejfula je dodao da je drugo što Brisel traži da se ponudi privremeni smeštaj migrantima, što zemlje regiona, već čine, ali se postavlja pitanje šta će se desiti ako se postepeno granice zemalja EU zatvore.
Moglo bi se desiti da jedna zemlja mora da prihvati na dugi period veliki broj migranata. Rečeno nam je da treba da odlučujemo ko ima pravo da dobije azil, da primenjujemo Dablinska pravila, u vreme kada zemlje potpisnice nisu sposobne da to primenjuju. To je problematično za nas, poručio je Sejfula. On je kazao da bi zatvaranje granica zemalja EU moglo izazvati tenzije na zapadnom Balkanu, jer je izbeglička kriza već pokazala da su naše zemlje suočene sa krhkim odnosima.
Tobi Fogel iz Saveta za demokratsku politiku ukazao je da se situacija u Evropi, u poređenju sa 90-tim godinama kada su dolazile izbeglice sa Balkana, promenila. Prema njegovim rečima 90-tih su izbeglice prihvatane, iako je i tada bilo otpora, ali danas imamo situaciju gde je otpor mnogo veći. "Samo poslednjih dana klima prema izbeglicama je postala još oštrija. Sirijski pasoš čoveka koji je ušao preko Grčke je pronađen je posle napada u Parizu.
Postoji percepcija da su izbeglice opasnost po naš način života, ustanovljenu rutinu koju imamo u zapadnoj Evrop, konstatovao je Fogel. On je ocenio da su to posledice napada na SAD i finansijske krize koja je pogodila Evropu, a koja je "na starom kontinetu" podstakla strah od islamskog ekstremizma. Fogel je istakao da su ugroženi šengenski i zajednički sistem za davanje azila u EU, te dodao da nije mogao ni pomisliti da bi se ponovo mogla uvesti granična kontrola između Nemačke i Austrije.
