Prethodno je Arnela kupila malu plastičnu stolicu i litru sone kiseline, ispila pola flaše, izula čizme i skinula kaput, pa se bacila na beton.
"Nakon pada je još davala znake života. Jaukala je od bolova, a preminula je u bolnici. Iza sebe nije ostavila nikakvo oproštajno pismo. Arnela nije stanovala u ovoj zgradi i niko od stanara nije je poznavao. Kažu da je posle porođaja od pre tri meseca pala u depresiju i govorila da će se ubiti. Navodno je dva puta pokušala i da se obesi", kažu šokirani stanari.
Arnelin suprug Edin Hujdur, za kojega se udala u maju prošle godine, u tim trenucima bio je na poslu.
"Kolege s posla su mi rekli da mi brat plače. Seo sam s njim u automobil, ali prema kući nismo išli preko Kikača, nego Seljublja. Moja sestra živi u tom kraju, tako da sam pomislio da se njoj nešto dogodilo. Tek kada smo stigli kući i kada sam video da mi je majka živa, odmah sam počeo da plačem. Slutio sam da se Arneli nešto dogodilo, a onda su mi rekli da više nije među živima", govori Edin Hujdur.
S Arnelom je bio u vezi tri godine, a u maju prošle godine ljubav su okrunili brakom. Pre tri i po meseca Arnela je rodila sina Ajdina.
"U međuvremenu, nakon rođenja sina, moj brat mi je ustupio kuću kako bismo se osamostalili… Nažalost, moje Arnele više nema, a u srcu mi ostaju neopisiva bol i tuga", govori Edin.
Njegova majka Fatima, koja je rodila petoricu sinova i tri ćerke, ističe da sa snajom nikada nije imala problema.
Porodicu Hujdur je, kako kažu, zabolela činjenica što se Edinovo ime nije našlo na Arnelinoj čitulji. Takođe, ističu da u Arnelini roditelji insistirali na tome da mladi bračni par živi u njihovoj kući u Kikačima, ali da na to Edin nije pristao.
"Ona se pre dva meseca, na insistiranje svojih roditelja, vratila u porodičnu kuću u Kikačima. Međutim, bili smo u kontaktu, a pre nekoliko dana posetio sam nju i sina. Kada sam krenuo, izašla je za mnom, izljubili smo se na stepeništu", govori jecajući Edin Hujdur.
"Arnela mi je rođaka, a Edin komšija. Oni su se voleli i to je jedina istina. Ne mogu da vam opišem kako se osećam i koliko mi je žao što se njihov zajednički život okončao na ovakav način. Ljudi mogu svašta da pričaju, ali istina je jedna - voleli su se", ispričala je jedna meštanka.
(Večernjli list)
