Svoja strahovanja izneo je u oproštajnom pismu, koje je ostavio pre stravičnog masakra.
"Naveo je da ne zna kako će školovati sina, hraniti porodicu, od čega će živeti", priča jedan od izvora.
Radojica Golemović je, kako saznaju "Nezavisne", sinu je zario nož u grudi, a suprugu je izbo po vratu i grudnom košu, gde je nož i ostavio, a zatim je sebe razneo bombom.
"Porodica nije još videla oproštajno pismo, ali je saznala neke od detalja koji su u njemu navedeni. Prema onom što je napisao, za stravičan čin se odlučio jer nije znao šta posle penzije, hoće li imati novca za život. Pogodilo ga je to što ide u penziju i zabrinuli su ga problemi u koje bi potom, po njegovom mišljenju, zapao", otkriva naš izvor upućen u istragu.
Drugi izvor dodaje da je Radojica prvo isplanirao da ubije sebe, a kasnije se predomislio i sproveo još gori scenario.
"U pismu je naveo da je na kraju odlučio da ubije i ženu i sina jedinca, jer ako bi život oduzeo samo sebi, onda, po njegovoj proceni, oni opet neće imati od čega da žive", naveo je on.
Ovi razlozi neshvatljivi su bliskim rođacima, koji ističu da egzistencija ove porodice nije bila dovedena u pitanje.
"Obori i štala su im puni stoke. Imali su od čega da žive. Ma koliku da bi penziju imao, u krizu ne bi zapali", navodi blizak rođak ove porodice, čija će sva tri člana biti sahranjena danas u 13 časova.
Supružnici se, kako saznajemo, nikada nisu svađali. Bili su jako vredni.
Geleri bombe, koju je Radojica aktivirao u ruci, držeći je ispred sebe, razneli su mu dobar deo glave i vrata, ali i delove ruke.
"Nesrećni mladić imao je veliku ubodnu ranu s leve strane grudnog koša. Žena ima ubodne rane u grudnom košu i vratu. Smrt kod svo troje bila je trenutna. Nisu imali nikakve šanse da prežive", otkriva izvor.
"Pomagao je drugovima, voleo šalu Božidar je uglavnom sedeo blizu mene, ni sa kim nije ulazio u konflikte. Pomagao mi je mnogo. Još ne mogu da verujem da se to dogodilo", tihim glasom, na granici suza, ovim rečima se svog drugarstva sa Božidarom Golemovićem priseća Dejan Babić, učenik 4. razreda banjalučke Elektrotehničke škole "Nikola Tesla".
U učionici je doskoro bilo 30 đaka, a sada je jedno mesto prazno. Nema više mladića koga će svi pamtiti po originalnom smislu za humor.
"Kad god bi nas neko od profesora upitao koji ćemo fakultet upisivati, on bi se našalio da neće nijedan, da će se baviti poljoprivredom. To ću uvek pamtiti", navodi Dejan.
Božidar je bio vrlo dobar učenik, koga će Nevena Kisin, njegova drugarica iz razreda, takođe večno pamtiti.
"Bio je uvek nasmejan, voleo je šalu, a pritom jako pametan. Praktična nastava mu je baš išla od ruke", navodi Nevena.
Nikola Bošnjak često je sa Božidarom putovao od škole do kuće.
"Obojica smo vezani za selo. I on se, takođe, bavio poljoprivredom i dosta je pomagao roditeljima", priseća se Bošnjak.
Celi razred, zajedno sa profesorima, danas će se na sahrani oprostiti od Božidara, pored čije fotografije sa crnom trakom i cveća su juče u školskim prostorijama gorele sveće.
(Nezavisne)
