Bosna i Hercegovina ostaje prvenstveno zemlja porekla žrtava trgovine ljudima koji se iskorištavaju u inostranstvu, kao i u matičnoj državi. Prema podacima koje su dostavile vlasti BiH, tokom 2013. godine identifikovano je 16 žrtava trgovine ljudima.
Taj je broj znatno porastao 2014. i iznosio je 49 ljudi, 2015. identifikovano je 35 žrtava, a lani njih 45, navodi se u najnovijem izveštaju Saveta Evrope o trgovini ljudima za BiH.
"Godine 2013. i 2014. većina žrtava bila su deca, 30 devojčica i 16 dečaka, a slede žene, njih 16, i tri muškarca. Situacije se promenila 2015. i 2016. godine te je više odraslih od dece identifikovano kao žrtve, tačnije 53 odrasle osobe i 27 dece, od toga 54 žene i 26 muškaraca", dodaje se u izveštaju.
Veći rizik
Kako se navodi, prevladavajući oblik eksploatacije između 2013. i 2016. bio je prisiljavanje na prosjačenje, ponekad kombinovan s drugim oblicima prisilnog rada.
"Seksualno iskorištavanje zabeleženo je kod 92 žrtve, praćeno seksualnom eksploatacijom kod 34 žrtve, uključujući jedan slučaj dečje pornografije. Takođe, bilo je pet identifikovanih slučajeva trgovanja decom u svrhu prisilnog ili uobičajenog braka. Većina žrtava su građani BiH, kojima se trgovalo unutar države. Zabeleženo je samo pet slučajeva trgovine stranim državljanima, dve žrtve su iz Srbije, jedna iz Hrvatske, jedna s Kosova i jedan državljanin Šri Lanke", ističe se u izveštaju.
Savet Evrope u izveštaju navodi da su građani BiH posebno u opasnosti, jer zbog teške ekonomske situacije veliki broj njih primoran je tražiti posao u inostranstvu, što znatno povećava rizik da postanu žrtve trgovine ljudima.
No, posebno zabrinjava zaključak Saveta Evrope da se u našoj državi iz godine u godinu beleži sve veći broj žrtava među decom, a naročito onih kojima se trgovalo u svrhu prisilnog prosjačenja, prisilnog kriminala i seksualne eksploatacije.
Radmila Žigić, direktorka Fondacije „Lara“, kazala je za „Avaz“ da su zaključci Saveta Evrope očekivani i nisu iznenađenje, jer je ta fondacija bila uključena u konsultativne procese pri izradi izveštaja.
Deca ulice
"Problem trgovine ljudima za našu zemlju ponovo se aktuelizovane. Sada, nažalost, zbog siromaštva, nezaposlenosti i migracija, postajemo zemlja porekla za trgovinu ljudima. Veliki broj naših građana, pretežno mladih, i žena i muškaraca, izložen je nekom obliku trgovine ljudima. Primerice, nedavno su iz Hrvatske vraćeni mladić i devojka koji su tamo otišli preko sumnjivog oglasa za posao i radno eksploatisani", pojasnila je Žigić.
Dodala je da se već duže vremena govori o fenomenu „dece ulice“, tačnije dece koja rade i prose na ulici. Kako kaže, ako se ovoj pojavi ne suprotstavimo, stvaramo uslove za čistu reprodukciju najtežeg siromaštva i različitih oblika kriminala.
Kriminalci brži od države
"Iako je poslednjih godina otkriveno više slučajeva radne eksploatacije, ne smatram da je eksploatacija žena u svrhu prostitucije u opadanju, samo se manje istražuje, što je, takođe, problem. Sve ovo ne znači da državne službe u proteklom periodu nisu radile. Pozitivno je što su zakoni usaglašeni. Ali, kao i obično, kriminalci deluju brže od države i država mora delovati odlučnije. Kao prvo, potrebno je pooštriti kažnjavanje trgovaca ljudima i ući u ozbiljnu akciju rešavanja problema dečjeg prosjačenja i rada na ulici", istakla je Žigićeva.
NE PROPUSTITE
(Foto: Profimedia/Ilustracija)
(Kurir.rs/Avaz.ba)
