Dakle, pre 50 godina bilećka opština ostala je bez najljepšeg, najplodnijeg i kulturološki najbogatijeg dela svoje teritorije. Ali ne samo bilećka opština već i deo teritorije Crne Gore njen pogranični deo što je bio razlog da se iz crnogorskog pojasa iseli oko 60 domaćinstava u Nikšić, Podgoricu, Bar, Herceg Novi, Trebinje i Beograd.
Mada je ovaj pogranični deo Crne Gore potopljen 1965. godine Mirušani ne mogu da se pomire sa činjenicom da im je bogastvo ostalo na dnu jezera. Imanja, kuće, crkve, stari most, mlinovi, ali i mnoga neistražena arheološka nalazišta koja su mogla da pomognu naučnicima da zavire u daleku prošlost ovog kraja.
Pre nekoliko godina dogovoreno je da će Crna Gora i Bih isplatiti naknade meštanima čija su imanja završila na dnu Bilećkog jezera, što je regulisano međudržavnim sporazumom, ali od toga još uvek nema ništa.
Iako imaju sve papire koji potvrđuju vlasništvo nad imovinom koju je progutalo jezero iz sela crnogorske Miruše ima 56 oštećenih, a radi se o Kecojevićima, Aleksićima, Šekarićima i Jaramazima koji još potražuju naknadu za potopljena imanja.
Kurir.rs/slobodnahercegovina.com
Foto: Vikipedija
NE PROPUSTITE
POGLEDAJTE BONUS VIDEO:
Sveto Vilotić na groblju
