Naravno, pod uslovom da imaju u kešu dovoljan iznos koji moraju da isplate u potpunosti jednokratno i u roku od 30 dana od dana izricanja presude. Tako, na primer, ako je neko osuđen na punu godinu, moraće da iskešira 36.500 KM da bi ostao na slobodi.
Ako se novčana kazna ne plati u ovom roku, sud će doneti odluku o izvršenju kazne zatvora. Ako se plati samo delimično, izvršiće se kazna zatvora srazmerna iznosu koji nije plaćen. Ali, da je sve više osuđenika koji imaju novca da, uprkos osuđujućoj presudi o odlasku u zatvor, ostanu na slobodi, pokazuje podatak da je iz godine u godinu sve više onih koji se odlučuju na taj korak.
Tako su, kako je za Avaz potvrđeno u Ministarstvu pravde BiH, prema podacima opšinskih sudova u FBiH te sudova iz Republike Srpske i Distrikta Brčko, prošle godine 282 osobe u BiH kupile slobodu.
To ih je ukupno koštalo oko dva miliona maraka, od čega je u FBiH u 193 predmeta uplaćeno 1,7 miliona KM, a ostatak u RS i Distriktu. U izveštaju Ministarstva pravde BiH o ovoj vrsti alternativne krivične sankcije iznesene su pozitivne ocene, jer se na taj način, kako su naveli, u ravnotežu dovodi zatvorski sistem u BiH.
Naime, zamena zatvorske kazne novčanom dovela je do toga da ne dođe do prebukiranosti zatvora, što je izražen problem, naročito zbog kašnjenja sa gizradnjom budućeg državnog zatvora. Na način da je skoro 300 osoba u BiH izbeglo odlazak u zatvor plaćajući svaki dosuđeni dan, ali i tako što je njih ukupno 448 u kućnom zatvoru putem elektronskog nadzora država rešava problem prebukiranosti zatvora!
Iako je sve po zakonu, u ovom trenutku niko ne vodi računa o tome koliko izostanak zatvorske kazne sa svim merama koje one sa sobom nose, utiče na to da oni osuđenici koji nisu prošli program resocijalizacije počine ponovo isto krivično delo. Jer, ono što im se sada nudi jeste da mogu da počine koje hoće krivično delo za koje se izriče kazna do godine zatvora, a da ostanu na slobodi, sve dok za to mogu da plate novcem.
Ranije su i osuđenici koji su počinili dela u vezi s terorizmom mogli zatvorsku kaznu do godinu zameniti novčanom. Prema ovogodišnjim izmenama i dopunama Krivičnog zakona BiH, ipak će za takva dela morati u zatvor. Takođe, osobe koje su osuđene za dela u vezi s terorizmom ne mogu biti puštene na sulovnu slobodu, kao što je to bilo donedavno. U prošloj godini je i kazna zatvora do jedne godine u 102 slučaja zamenjena sankcijom - rad za opšte dobro na slobodi. Zanimljivo je da, dok raste broj onih koji zatvorsku kaznu zamenjuju novčanom, istovremeno opada broj onih koji podnose zahteve za zamenu zatvorske kazne sankcijom rada za opšte dobro. To znači da će mnogi radije ostati i iza rešetaka nego što će odraditi svoju kaznu, a biti na slobodi.
Kurir.rs/Avaz.ba
Foto: Avaz
NE PROPUSTITE
