“Taj incident, taj događaj u Majdanu kod Mrkonjić-Grada, gde se nalazi jedna od mojih mnogih razorenih župa, samo je jedan kamenčić u velikom mozaiku izgreda i nepravde za koje znam. Na osnovu svog iskustva iz ratnog i poratnog vremena, pa sve do danas, zaključujem da je reč o logičnom sledu jedne dobro pripremljene strategije, koja je sprovedena po svim pravilima vojne struke, uz neverovatan, duboko nehuman doprinos onih koji su si uzeli pravo odlučivanja o sadašnjim i budućim životima malih naroda u ovoj zemlji. Za mene je više nego očigledno da je tome tako, i to na osnovi brojnih zapažanja i iskustava, uključujući i ovaj koji se zbio u Majdanu.
Tamošnji upad ke zapravo, da se tako izrazim, bio svojevrstan ‘defekt’ onih koji su se sada ovde našli u šah-mat poziciji i koji su došli kako bi pokazali svoje prljavo lice", kaže on.
Komarica piše da se tog TV priloga zaključuje "da više nikoga nije bilo ko bi ‘dovršio posao’ — s obzirom na to da su Srbima bile vezane ruke jer su morali poštovati sporazum – pa je neko u britanskom zapovedništvu dao naređenje: ‘Plan nam se izjalovio, sada to moramo sami odraditi…!"
"Kamerman je slučajno bio na licu mesta i snimio upad vojske i sve okrutnosti koje su se tamo dogodile. Niko nije čuo pozive u pomoć domaćeg župnika, Adolfa Višatickog, a ja sam bio u Ordinarijatu, daleko od Majdana.
Zabrana kretanja za mene još je bila na snazi. Međutim, zahvaljujući susretu s jednim holandskim novinarem u Ordinarijatu, uspeo sam da se, uz njegovu pomoć i zajedno s njim odvezem do Majdana. Nije bilo nikoga drugog, ni jedne druge novinarske ekipe koja bi mogla o tome da izvesti. Tako je katolička holandska TV stanica uspela sve da snimi", navodi se.
Komarica tvrdi da je imao utisak da je čovek koji je vodio spomenutu vojnu akciju radio prema nečijem nalogu.
"Zanimljivo je, međutim, da me je taj isti zapovednik, nekoliko godina kasnije i s mnogo višim činom, posetio kako bi od mene saznao kakvo je stanje u Majdanu nakon toliko vremena. Želeo je da poseti Majdan. Rekao je da mu je lično žao zbog onoga što se tada u Majdanu dogodilo...
To je bio završni posao koji je trebalo da se odradi kako bi se još uništilo ono što 'nesrećnim slučajem' tokom rata nije uklonjeno.
Da bismo razumeli puno značenje tog događaja, možda i nije potrebno znati tačan datum kada se dogodio upad britanskih vojnika u mesto Majdan. Ipak, mora se naglasiti da se napad na Majdan zbio nakon objave Dejtonskog sporazuma, takozvanog mirovnog ugovora. Bilo je to početkom februara 1996. godine, dakle dva meseca posle potpisivanja Dejtonskog sporazuma", napisao je Komarica.
Komarica dalje navodi da mu je tadašnji nemački kancelar Helmut Kol lično ispričao kako su ga Francuzi i Englezi svakih deset minuta zvali tražeći da se Hrvatska vojska zaustavi pred Banjalukom.
"Hrvati ne smeju da uđu u Banjaluku, govorili su mu. Dejton je zapravo želeo da povuče nove granice entiteta tamo gde su bile ratne linije fronta. Međutim, Majdan je bio van te linije.
Sve je to bila jedna šahovska igra, prljava igra koju su veliki igrali s nama malima. Tako su se ovde žrtvovali ljudi da bi se velesilama posle omogućilo ostvarivanje određenih ciljeva.
Takvo ponašanje meni je apsolutno neprihvatljivo. To sam istakao nebrojeno puta na svojim putovanjima širom sveta. Uvek iznova postavljao sam pitanje: ‘Zašto mi, celokupno stanovništvo Bosne i Hercegovine, Srbi, Muslimani-Bošnjaci i Hrvati, za vas nismo ljudi?’ Za mene je bila najveća tragedija kad sam stajao pred ljudima i kad nisam mogao da pomognem da se spase goli život.
Zabrinjava me to što ti ljudi i dalje sa sobom nose te otvorene rane koje kao prognanici i izbeglice ne mogu da izleče u tuđoj zemlji. Tamo im niko ne pomaže da im te rane zarastu.
Ključno je oprostiti i pomiriti se. Ako ne mogu oprostiti, onda sam u sebi već mrtav, nisam više u stanju upravljati svojim životom", zapisao je biskup Komarica u svojoj knjizi.
Kurir.rs/Slobodna Bosna Foto: Youtube/Printscreen
NE PROPUSTITE
