U Centar dolaze dobrovoljno, a boravak u njemu je besplatan. Po dolasku oni se uvode u program njegovog rada kojeg su obavezni u potpunosti da poštuju.
Upravnik Centra Nebojša Lalić kazao je da je početkom njihovog boravka programom predviđen jedan vid njihove lične izolacije u prirodi kroz koju oni sagledavaju sebe i spoznali sve voje greške, koje su činili prema sebi i drugima, ali i rade na uzdizanja ličnog karaktera, funkcionalnosti u zajednici pošto su se ta lica odvikla od svih funkcionalnih osobina, koje traži zajednica.
To ne ide brzo. To ide jako sporo i rezultati su nepredvidljivi. Centar kao centar u formalnom smislu obavi sve ono što je ljudima potrebno, a od samih pojedinaca na kraju zavisi da li će izgraditi sebe i oko sebe, pomoći drugima i da li će prihvatiti svu pomoć, kazao je Lalić.
Programom rada Centra obuhvaćen je i duhovni segment s obzirom da se radi o osobama koji su odbačeni od drugih ljudi, izopšteni iz zajednica, u kojem im se im se, naglašava da je Bog taj koji ne odbacuje ljude, već ljudi odbacuju jedni druge.
Aktivnosti u njemu počinju u sedam sati ispijanjem kafe, a završavaju u 22 sata, odlaskom na povečerje. Nakon kafe zavisnici odlaze na “Duhovni čas“, na kom provedu 60 minuta u čitanju Svetog pisma, da bi potom otišli na radnu terapiju u kojoj obavljaju niz poslova, od bavljenja ratarstvom, povrtlarstvom pripremanja ogreva za sezonu grejanja, do izrade ručnih rukotvorina i čitanja knjiga.
Posle doručka i ručka nastavlja se sa radnim aktivnostima koje se završavaju 16.30 sati. U letnjem periodu se od 18 do 19 sati ponovo ide na “Duhovni čas“, a zatim sledi večera i do 22 sata slobodno vreme koje zavisnici mogu da iskoriste za igranje stonog tenisa, gledanje filmova ili čitanje knjiga.
U zimskom periodu otprilike tako se provodi radna terapija, gde se neki radni zadaci odvijaju u zatvorenom prostoru.
Centar raspolaže sa manjim stadom ovaca i jagnjadi, odnosno manjom farmom svinja i prasadi, kokoški, i obradivim površinama na kojim uzgajaju ratarske i povrtlarske kulture koje koriste za vlastitu i ishranu domaćih životinja, koje takođe koriste u ishrani, ali ih uzgajaju i za prodaju.
"Ovde je rad od korisnih faktora i obavezan, ali ne pod moranje. Znači, radna terapija je deo programa, nikoga mi ne možemo naterati da on ovde na silu radi, niti se time bavimo. Čovek jednostavno pronalazi sebe u nekom poslu i kroz taj posao se uzdiže“, kazao je Lalić.
Praksa Centra je da njegov program rada provodi osoba koja se susretala i oslobodila ovisnosti od narkotika ili alkoholizma, jer joj je problem poznat i može najbolje razumjeti i pomoći onim koji su sa njom suočeni, pa je do sad kroz njega prošlo nekoliko takvih upravnika.
Sadašnji njegov upravnik koji ovu funkciju vrši od januara bio je alkoholičar.
"Alkoholizam je bio pojačan i zadnjih godina je kulminirao. Ja sam odlučio da potražim pomoć i hvala Bogu našao sam ovaj Centar i po ličnom mišljenju sam dosta uradio na sebi“, istakao je Lalić.
Lalić smatra da društvo teško daje šansu osobi koja je jednom u životu pogrešila i suočila se sa zavisnošću.
Dodao je da mu se, nažalost čini da su više u društvu prihvaćeni oni koji se bave prodajom narkotika i alkohola i na tome zarađuju, a ne smatraju se zavisnicima.
U Centru je i Miloš Škrbić iz Sanice koji se sa alkoholom bori 43 godine. Počeo je da pije i puši duvan kao tinejdžer, a u Centru se nalazi tri godine. On je rekao da nije bio agresivan u piću i da je voleo da zaradi i potrošiti, voleo pesmu i zabavu i uvek je oko njega bilo društvo u kafanama. Po zanimanju je zubni tehničar i važio je za vrsnog mastora svog posla, međutim primetio je da mu piće sve više smeta u poslu.
Predsednik Hrišćanske humanitarne organizacije "Hljeb života“, u čijem sastavu se nalazi Centar, Danko Malešević je rekao da se ideja o otvaranju Centra za rehabilitaciju ovisnika pojavila 2014. godine kad je ovde stigla grupa mladih iz holandske organizacije "Moji bližnji", koji su izrazili želju da pomognu u realizaciji tog projekta.
Naveo je da im je pomenuta organizacija donirala kuću u kojoj se Centar nalazi i da su njeni mladi članovi pre par godina izgradili pekaru, te da gotovo svake godine obilaze Centar i kroz svoj doprinos pokazuju da žele da on radi.
"Uglavnom je borba, borba da se čovjek izbori sa samm sobom da odluči. Mi ne možemo nikoga zadržati ovdje ako ne želi da se bori. Ako se želi da bori, može se pomoći ljudima. Svi oni koji su ušli u borbu i koji su proveli ovdje bar jednu godinu dana, izišli su odavde i vidimo da su se neki već vratili svojim porodicama i započeli novi život i to je naš cilj bio i dali smo Centru naziv "Nov početak“ zato što u našim životima Bog svakom daje priliku da započne iznova. Mi želimo da budemo ta ispružena Božija ruka kojima je potrebna, koji su odbačeni od ovog društva, koji možda lutaju u svom beznađu, da probaju ovdje, ako žele da se bore“, kazao je Malešević.
Prema Maleševićevim riječima Centar, čiji je kapacitet 30 osoba, još uvek funkcioniše i zavisi od donatora, i podsetio da im pored holandske organizacije, novčano pomaže nemačka organizacija "Hilfswerk“. On je rekao da je cilj da Centar preraste u samoodrživu komunu gdje će poljoprvreda biti glavna delatnost i ujedno radna terapija kojom će se sticati profit.
Kurir.rs/Radio Sarajevo
Foto: Screenshot
NE PROPUSTITE
