Plamenko Tais, stručnjak za kontrolu kvaliteta vazduha naglasio je kako se kratkoročne mere primenjuju kada dođe do porasta zagađujućih materija u vazduhu, a prvenstveno koncentracija prašine (PM i PM2.5). Dodao je da je u tim trenucima neophodna brza primena restriktivnih mera kao i to da će za njima oduvek postojati potreba zbog nezahvalnog geografskog položaja Sarajeva, ali i drugih kotlinskih gradova u BiH.
Tais je naglasio kako su ipak dugoročne mere jedino rešenje za problem zagađenja koji je decenijama prisutan u Sarajevu. Kako bi se on sistemski rešio, naveo je nekoliko konkretnih predloga.
"Protivim se subvencijama cena goriva zato što je to zapravo kontinuriano trošenje javnih sredstava bez dugoročnog efekta. Mnogo bolje bi bilo da se ugroženim grupama doniraju sredstva ili delimično subvencionira utopljavanje njihovih objekata, nabavka kvalitetnih peći i razvoda grejanja, čime bi se njihova potreba za energijom smanjila 30-60%, te samim tim i potrebna novčana sredstva. Moramo biti svesni da je došlo vreme kada građani moraju početi snositi troškove života u urbanim centrima i da je postalo nedopustivo da sami biramo načine zagrevanja prostora, bez obzira na štetu koju tako nanosimo svim svojim sugrađanima", rekao je on.
S obzirom na to da i automobili spadaju u veće zagađivače vazduga, Tais je pojasnio da je jedno od rešenja ugradnja plina u vozila, ali i to da se ona može vršiti samo za one sa benzinskim motorima. Dodao je da ipak ta mera ne bi imala značajan doprinos jer ovi motori nisu veliki emiteri prašine.
"Ipak, stari automobili na dizel su značajan izvor zagađenja u gradovima u BiH i nadam se da će nadležni, konačno od 1.1.2020., a kako je to predviđeno propisima, početi primenjivati obavezan eko test prilikom tehničkog pregleda vozila i da neće, po ko zna koji put, prolongirati ovu obavezu. Sa druge strane, vozila gradskog prevoza su po pravilu opremljena velikim dizelskim motorima, te njihova substitucija sa plinskim motorima bi mogla dati određeni doprinos, ali samo u slučajevima značajnog unapređenja kvaliteta gradskog prevoza, i uz dodatnu nabavku vozila na električni pogon (tramvaja i trolejbusa), a čime bi se veći broj građana 'privolio' na korištenje ove vrste prevoza", rekao je on.
Jedan od uzroka i neplaniranja gradnja
Tais je pojasnio kako ni povećana gradnja u Sarajevu ne doprinosi poboljšanju kvalitete zraka, a kao primjer naveo je veliki broj kuća i objekata individualnog stanovanja koji su izgrađeni bez plana, a često i bez dozvola. Uglavnom je reč o objektima u padinskom delu grada, kao i u delovima sarajevskog polja do kojih nije izgrađena plinska mreža pa zbog toga nemaju mogućnost priključenja na sisteme daljinskog grejanja.
"Upravo ovi objekti su jedan od glavnih uzročnika prekomernog zagađenja, jer za zagrevanje koriste čvrsta goriva, a trenutno nema mogućnosti da se ograniči njihova upotreba, jer na ovim područjima nije obezbeđen pristup energentima koji su prihvatljivi za korištenje u Sarajevu. Sa druge strane, imamo gradnju visokih objekata ekstremnih zapremina i nepovoljnih oblika duž koridora kojima pristiže čisti vazduh u Sarajevo. Već je dokazano da gradnja ovakvih objekata imaju uticaj na smanjenje mogućnosti provetravanja i lokalna strujanja vetrova kao i na prozračivanje kotline i dotoka čistog vazduha", naglasio je on.
Sarajevo ima daleko najveće zabeležene vrednosti koncentracija prašine u vazdugu, dok naprimer Tuzla i Zenica (industrijski gradovi) pored tih imaju povišene vrednosti sumpordioksida i ostalih polutanata koji su uz pojavu magle i vlažnosti izuzetno štetni za ljudsko zdravlje.
Doktor Teufik Hadžiosmanović, pulmolog i alergolog pojasnio je da zagađenje u velikoj meri šteti bolesnicima koji boluju od hronične opstruktivne plućne bolesti, ali da na duži period delovanje štetnih materija u zraku može biti opasno po zdravlje svih ljudi.
"Nezdrav vazduh dovodi do promena u respiratornom sistemu koje postaju uzročnik malignih bolesti kao što je karcinom pluća koji je vodeći po broju obolelih kod muškaraca. Glavni faktor koji dovodi do karcinoma pluća i dalje je pušenje, međutim, i dejstvo ovog zagađenog i onečišćenog zraka sigurno je jedan od glavnih uzročnika ove maligne bolesti", pojasnio je Hadžiosmanović.
On je savetovao građanima, a pogotovo hroničnim bolesnicima da u periodu velikog zagađenja što više izbegavaju boravak na otvorenom. Dodao je da je i nošenje maski jedna vrsta zaštite i da se pogotovo preporučuje ljudima koji dugo borave vani.
"Osim najčešće korištene hirurške maske, postoje i druge znatno skuplje, ali i efikasnije. Naprimer, 3M maske koje dobro prijanjaju uz lice i EN 149 maske sa filterima koje se koriste duže vreme nisu jednokratne. Ali svaka tehnička zaštita koju stavite na usta bilo da je reč o šalu ima određenu funkciju i ako ništa sprečava krupnije čestice da prodru do disajnih organa. S druge strane, ovakva zaštita nije efikasna u zaštiti protiv sitnih čestica koje su zapravo najgore jer prodiru najdublje čak do najnižih bronija i alveola", pojasnio je doktor.
Iz JU Domovi zdravlja KS istakli su kako nije porastao broj pacijenata sa disajnim problemima i da je njihov broj u granicama godišnjeg prosjeka.
"Najčešće se žale na neka akutna stanja poput bronhitisa, ali osim zagađenog zraka, tome doprinose i virusi i bakterije koji su u ovom zimskom periodu često prisutni u vazduhu", rekli su iz domova zdravlja.
Kurir.rs/Klix.ba
Foto: EPA/FEHIM DEMIR
NE PROPUSTITE
