U martu, od posledica zaraze umiralo je u proseku 18,5 ljudi dnevno. Tokom 1425 dana opsade grada, dnevno je umiralo 3,8 civila. Prošle sedmice, hiljade ljudi protestovalo je ispred zgrada vlade i parlamenta zbog mlakog reagovanja vlasti na pandemiju.
"Na protest smo došli kao porodica", rekla je Politiku Miranda Sidran, 51, koja je na demonstracije došla sa ćerkom, sestrom i bratom. "Ovde smo jer želimo da se naše pravo na život poštuje".
Posle rata, decentralizovana vlada je postavljena kako bi se umirili Srbi, Bošnjaci i Hrvati. Sistem je rasparčan na 14 administrativnih jedinica što u situaciji krize stvara katastrofalne posledice, navodi novinarka Politika.
"Pre mesec dana, na protestu bi bilo hiljadu ljudi više. Ali su ti ljudi danas mrtvi zbog kovida", kaže Sidran. "Kada vidite kako vam neko na oči umire, morate da se zapitate ko je obavezan da nabavi vakcine", dodala je ona.
Kapaciteti mrtvačnica su popunjeni, na zidovima zgrada polepljene su umrlice ljudi raznih godišta. Eksplozija novih slučajeva korone u kombinaciji sa besom zbog nesposobnosti vlade da obezbedi dovoljno vakcina dovela je mnoge do granice strpljenja.
"Nikada se nisam više stidela što živim u Bosni i Hercegovini", rekla je Politiku Irma Plavčić, 38-godišnja blogerka i profesorka nemačkog. "Društvene mreže su pune izliva besa na one koji nam kroje sudbinu".
Bosanske vlasti odlučile su da uđu u direktne pregovore sa proizvođačima vakcina kada je postalo jasno da će doze iz Kovaks programa ozbiljno kasniti. Međutim, piše Politiko, u Bosni je vrlo teško utvrditi ko je tačno na vlasti i čija je odgovornost da predvodi pregovore.
"Snabdevači vakcina žele da pričaju sa vladama", rekao je sajtu Damir Marjanović, profesor genetike i bioinženjeringa na sarajevskom Međunarodnom univerzitetu Burč. "Ali u bosanskom sistemu, ako vlada nešto ne uspe da uradi, onda kantoni mogu da uskoče. To je izazvalo ogromnu konfuziju među snabdevačima vakcina", dodao je on.
Bosna nema ministarstvo zdravlja na državnom nivou. Umesto toga, pitanje javnog zdravlja dele dva entiteta - Republika Srpska i Federacija Bosne i Hercegovine. A tu je i autonimni distrikt na severu koji je pod nadzorom međunarodno izabranog supervizora, piše Politiko. Uz to, 10 kantona u bosansko-hrvatskoj Federaciji imaju specijalna ovlašćenja kada je reč o zdravstvenoj nezi.
Ovakav sistem, zasnovan na mirovnom sporazumu kojim je okončan rat, već duže vreme krive za spor ekonomski i društveni napredak zemlje. Sada je kovid ogoleo sve probleme ovog etnički zasnovanog birkoratskog haosa.
"Kriza je postala samo još jedan izvor dnevnog politikog gloženja političkih lidera", kaže Marjanović.
U sarajevskoj bolnici, jednoj od dve koje nose svu težinu pandemije u glavnom gradu, pacijenti su besni.
"Ova katastrofa je otkrila da je naš vladajući sistem farsa i da su ljudi prepušteni sami sebi", rekao je Politiku Vedad Zulić, 41-godišnji elektroinženjer koji leži na odeljenju za srednje teške bolesnike. "Medicinski radnici su primorani da ispravljaju njihove greške".
Lekari i medicinsko osoblje pozvani su iz penzije ili su iz drugih "sektora" prebačeni u kovid bolnice. Vakcinacija zdravstvenih radnika je već neko vreme suspendovala. Od prošle nedelje, 656 ljudi je hospitalizovano u sarajevskom kantonu gde živi 400.000 ljudi, uključujuči 79 pacijenata koji su na respiratoru.
"Niko od nas se ne žali zbog posla, uslova ili prekovremenog", kaže Nihad Izmirlić, 36-godišnji medicinski tehničar koji se stara o kovid pacijentima. "Besni smo na sistem što nije obezbedio vakcine. Ugrožavam svoje i zdravlje svoje porodice kako bih spasio što je moguće više građana i ne odustajemo čak iako smo preumorni", rekao je on.
Novinarka Politika navodi da su posle razgovora sa njom, Izmirlić i njegova supruga po drugi put zaraženi virusom i da se trenutno leče kod kuće.
U međuvremenu, susedna Srbija je lider vakcinacije u Evropi i njeni građani mogu da biraju između Fajzerove, Modernine, AstraZenekine, kineske Sinofarm ili ruske Sputnjik Ve vakcine.
Toliko su uspešni, navodi Politiko, da je predsednik Aleksandar Vučić poklonio vakcine Severnoj Makedoniji, Crnoj Gori pa čak i Bosni.
Posle izveštaja da AstraZeneka može da izazove krvne ugruške, mnogi Srbi nsu odustali od vakcinacije ovom vakcinom. Sa 25.000 doza vakcine kojima rok ističe u martu, Vučić je otvorio vrata Srbije svima iz regiona koji žele da se vakcinišu.
Bosanci su masovno odlazili u Beograd i Novi Sad. Veruje se da su većina od više od 22.000 stranaca koji su došli u Srbiju na cepljenje.
Za mnoge Bosance, zavisnost od Vučićeve dobre volje je izvor besa i poniženja, piše sajt Politiko i podseća da je Vučić kao mlad novinar i član Srpske radikalne stranke podržavao vojsku bosanskih Srba. Od tada, Vučić je sebe transformisao u mejnstrim konzervativca i reformatora.
Plavčić je jedna od mnogih koja je otišla u Srbiju da se vakciniše. "Provela sam ceo život u Bosni i Hercegovini i vrlo jasno se sećam ratnih zločina. Ali sam iskreno srećna i zahvalna Srbiji što je meni i mojih sunarodnicima dala priliku da se zaštitimo vakcinom i bar, u nekoj meri, približimo povratku normalnom životu".
Uprkos nedostacima posleratnog sistema, Srđan Blagovčanin, predsedavajući Transparensi internešonela u Bosni kaže da političari uvek nekako srede stvari kada im to direktno koristi.
"Ako pogledate ponašanje lidera zemlje, videćete da su u poslednje vreme krenuli u vrtoglavu potrošnju.U situaciji kada nisu uspeli da obezbede vakcine i osnovne medicinske potrepštine, kupili su sebi luksuzne automobile", rekao je on.
Čak su i one retke kupovine vezane za pandemiju kovida bile "užasno pogrešne, do nivoa karikature. Prošle godine kupili su zaštitne maske i respiratore preko kompanije koja gaji borovnice", rekao je on.
Respiratori o kojima govori nisu čak ni namenjeni kovid pacijentima - u hitnim slučajevima mogu da podržavaju pacijente najviše jedan sat, umesto da im pružaju stabilan protok kiseonika satima. Lokalni mediji prenose i da mnogi od njih ne rade.
"Sve to vodi do pitanja - da li Bosna ima vladu i institucije u organizacionom ili funkcionalnom smislu", pita Blagovčanin. "Ili je Bosna neuspela zemlja koja ne može da pruži ni elementarne usluge sovjim građanima? Da li je postala srmtonosna za svoje građane?"
Kurir.rs/K.P.
NE PROPUSTITE
