Na početku teksta Hejg se osvrnuo na trenutne odnose evropskih zemalja sa Rusijom i naglasio je kako je Nemačka jedna od zemalja koja je posrnula pred uticajem Rusije.
-Postoje dve stvari koje nikada nisam zaboravio u svom prvom susretu sa Putinom. Jedna je bila ta da ima najhladnije oči koje sam ikada video, a druga se odnosi na to da je jednostavno hteo da nam proda puno gasa. Neki od naših saveznika nisu bili otporni na ovu strategiju. Nemačka je dozvolila izgradnju Severnog toka 2, a koalicija koja bi trebalo da čini novu vlast muči se u pregovorima. Jednom kada Berlin pristane na to, Ukrajina i drugi biće izloženiji tome da Putin smanji pritisak u gasovodima od kojih države zavise. Svaka slaba tačka zapadnih zemalja se iskorišćava. Poljska, otuđena od svojih partnera u EU, suočava se sa okrutnom izbegličkom krizom. Mađarskoj nedostaju prijatelji u Briselu, ali ih pronalazi u Moskvi. Desetine hiljada ruskih vojnika se gomila na granici u blizini Ukrajine i moramo da se zapitamo šta može da se učini na ovom planu, piše hdejg, a prenosi Klix.ba.
Zanemarivanje Zapadnog Balkana
Nekadašnji diplomata je naglasio kako na svaku od ovih pretnji postoje odgovori koje Zapad može da upotrebi protiv Rusije. Međutim, ključna oblast za Zapad, regija u kojoj se potrebno suprotstaviti narušavanju stabilnosti jeste Balkan.
-Istorija je mnogo puta pokazala da zanemarujemo opasnosti na Zapadnom Balkanu. To je bilo žarište 1914. godine i poprište najkrvavijih ratova u Evropi tokom devedesetih godina. Ovde je Rusija pokušala da osujeti ono za čim milioni ljudi teže, a to je da žive u stabilnim i zapadno orijentiranim državama. Pokušaj državnog udara u Crnoj Gori, intervencije na referendumu u Severnoj Makedoniji te sve čvršći pritisak na politički i poslovni život u Srbiji. Kako bi se zaokružio haos, EU je zatvorila svoja vrata za dalje proširenje, a Velika Britanija je izgubila uticaj kroz Bregzit, navodi se u tekstu.
Hejg je naveo kako Zapad, uključujući i Veliku Britaniju, nema luksuz da ignoriše dešavanja na Balkanu.
-Milorad Dodik godinama potkopava državu Bosnu i Hercegovinu uz aktivnu podršku Rusije i Srbije. Za Moskvu ovo služi u svrhu blokiranja euroatlantskih integracija. Bosna bi bila poput Ukrajine, Gruzije i Moldavije, zemlja koja nema mogućnosti da se pridruži NATO-u ili da ikada funkcionioniše kao normalna zemlja. Poslednjih nedelja situacija je postala ozbiljna. Dodik se bliži otcepljenju. On nastoji da iskoristi slabost Zapada kako bi ubrzao krizu koja vodi ponovnom iscrtavanju mapa, sa teritorijom koja bi bila priključena Srbiji, navodi bivši diplomata.
Vreme za delovanje
Ističe kako ovakve pretnje predstavljaju direktan izazov za Dejtonski sporazum.
-Kada neko ponovo može da pomera granice država na etničkoj osnovi, postoji mnogo više manjina čija lokacija može da se iskoristi kao opravdanje za pomeranje nekih drugih granica. Niko ne treba da sumnja da sve ovo predstavlja pretnju sigurnosti i stabilnosti evropskog susedstva. Dok ovo pišem, ministri psoljnih poslova EU barem razgovaraju o situaciji (tekst pisan pre sastanka u Briselu). Prošle sedmice, Kristijan Šmit je upozorio da se BiH suočava sa najvećom egzistencijalnom pretnjom i da su sukobi realna mogućnost. Njegov prethodnik, Pedi Ešdaun, odradio je brilijantan posao pre 20 godina te je pokazao da se odstupanje od Dejtona neće tolerisati. On je imao čvrstu podršku zapadnih zemalja. U godinama posle toga, EU se opredelila za 'dijalog', što znači smirivanje i slabost, piše u tekstu Hejga.
Na kraju teksta, nekadašnji lider Konzervativne partije se osvrnuo i na najave da će britanska šefica diplomatije Liz Tras fokusirati svoj rad i na Zapadni Balkan.
-Ministarstvo spoljnih poslova je saopštilo je da će Liz Tras pokrenuti ova pitanja kada se ministri spoljnih poslova NATO saveza sastanu u Rigi narednog meseca. Međutim, potrebne su neke hitne odluke i akcije. Britanija i EU bi trebalo da se pridruže SAD-u u uvođenju sankcija svima koji potkopavaju Dejton. Zapad bi trebalo da potvrdi podršku visokom predstavniku, podržavajući njegova zakonska ovlašćenja da direktno interveniše kako bi se zaštitio integritet zemlje, ističe Hejg.
U zaključku, osvrnuo se i na neophodnost slanja NATO trupa u BiH.
-Male evropske vojne snage poznatije kao EUFOR trebalo bi da se pojačaju NATO trupama raspoređenim na strateški bitnim područjima kao što su Brčko i aerodrom u Tuzli. To zvuči dramatično, ali samo snaga i odlučnost će nas udaljiti od velikih nevolja. Kolaps u Avganistanu pokazuje šta se dešava kada Zapad izgubi pažnju. Ne može se dozvoliti da se isto desi unutar evropskog kontinenta. Zapad mora da pogleda u hladne oči Vladimira Putina i da se suoči sa njegovim taktikama. Balkan je ključno mesto za početak primene toga, zaključio je on.
Kurir.rs/Klix.ba
NE PROPUSTITE
