DODIK OŽIVLJAVA STARI AMERIČKI PREDLOG O UJEDINJENJU SRPSKE I SRBIJE: Sadašnji neuspešni koncept BiH trajaće još nekoliko godina

Srpski član Predsedništva BiH Milorad Dodik najavio je da će se Republika Srpska boriti za novi koncept BiH koji podrazumeva referendum i pripajanje Srba iz BiH Srbiji. On je otkrio da Srpska čeka svoju šansu u nekoj drugoj američkoj administraciji kako bi oživela pristup nekadašnjeg visokog zvaničnika SAD Sendija Bergera koji je govorio o pripajanju Srba iz BiH Srbiji kao održivom rešenju.

Dodik je ocenio da će sadašnji, inače neuspešan, koncept BiH trajati još nekoliko godina i da sa dolaskom druge američke administracije RS treba da rehabilituje Bergerov pristup iz 1995. godine po kojem treba dozvoliti referendum o statusu Srba ukoliko ih muslimani ne ubede da treba da ostanu u BiH, a Srbi u roku od tri godine ne iskažu želju da to učine. Prema rečima Dodika, pripajanje Srbiji bilo bi zapravo prihvatanje realnosti.

Realističan pristup

- Današnja situacija je takva da su Hrvati potpuno nezadovoljni situacijom u BiH, a da su Srbi potpuno nepoverljivi prema tim "dobrim namerama", pre svega Amerike i njihovih saveznika, u kojima su oni ponudili sporazum, a onda sve učinili da ga izvitopere i pod plaštom funkcionalne BiH naprave unitarnu i centralizovanu zemlju. Mislim da dolazi vreme kraju tog koncepta, da će taj koncept možda još živeti par godina, dve-tri, dok je administracije Džozefa Bajdena. Sa dolaskom neke druge administracije, mi treba da rehabilitujemo upravo ovaj Bergerov pristup i da ne bude to neka zloća, nešto što smo mi smislili, nego je to bio jedan realistički pristup, o tome je bila napisana studija - naglasio je Dodik.

Umesto predloga Bergera, koji je bio savetnik za nacionalnu bezbednost predsednika SAD Bila Klintona, prevagnuo je koncept grupe diplomata u kojoj su bili iskaljeni veterani Madlen Olbrajt i Ričard Holbruk.

- Njihov koncept je u suštini bio lažan. Oni su ponudili Dejtonski sporazum, i u njemu dali određene koncesije svima, napravili su BiH od dva entiteta i tri naroda i rekli da smo mi ravnopravni, ali kasnije u implementaciji sve učinili da to nije tako - ocenio je Dodik za TV Hepi.

Kako je napomenuo, oko 450 ljudi u tadašnjoj američkoj administraciji su napravili karijere, motivisane sterotipima o Srbima kao lošem, remetilačkom narodu koji treba da bude kažnjen sankcijama, pa na kraju i bombardovanjem.

- Ti isti ljudi se vraćaju u američku administraciju sa pričom o nezavršenom poslu - kaže Dodik, opisujući BiH kao veliku nevolju, regresivnu ideju bez ikakve vizije i istorijski defekt na ovom prostoru.

Nema nazad

Profesor međunarodnih odnosa Srđan Perišić objašnjava za Kurir da je Dodikovo "podgrevanje" Bergerovog predloga zapravo podsećanje na činjenicu da zapad nije jedinstven po pitanju budućnosti BiH.

- Dodik je svestan da sa ovom administracijom, koja je kontinuitet s Klintonom, ne može da računa na tako nešto. Dok se ne promeni administracija u Vašingtonu, RS je primenila strategiju da vrati oduzete nadležnosti, jer ne može više da funkcioniše menjanje Dejtonskog sporazuma na štetu Srpske. Da je Donald Tramp dobio drugi mandat, siguran sam da bi situacija išla u pravcu Bergerovog predloga. Podrška bi stigla od Rusije i Kine, a EU ne bi imala prostor da koči nešto oko čega su se dogovorili Vašington i Moskva. To se tada nije desilo, ali ni ovo što je danas ne može većno trajati - napominje naš sagovornik.

Perišić smatra da je odustajanje Dodika od vraćanja nadležnosti RS sada nemoguće, jer je reč o nepovratnom procesu.

- Ako bi odustao, to bi bio njegov politički kraj, ali i kraj Republike Srpske. Dodik je toga svestan - uveren je Perišić.

Šta je predlagao Berger

Model Čehoslovačke

SAD su ozbiljno razmišljale da dozvole Srpskoj referendum o otcepljenju dve do tri godine nakon sklapanja mirovnog sporazuma i ponude stvaranja konfederacije RS sa Jugoslavijom kako bi osigurale završetak konflikta pre 1996. godine i američkih izbora. Ovo je navedeno u dokumentu od 20. jula 1995, koji je Sendi Berger, savetnik za nacionalnu bezbednost Bila Klintona, poslao Medlin Olbrajt, državnom sekretaru, i ostalim najvišim zvaničnicima Klintonove administracije o predlozima kako okončati konflikt.

U dokumentu pod nazivom "Izlazna strategija za BiH" navedena su dva moguća scenarija za završetak rata. Prvi scenario se odnosi na brzi završetak konflikta i mirovni sporazum do kraja 1995, a drugi predviđa mogućnost nastavka rata u 1996, ukoliko sukobljene strane ne pristanu na dogovor. Berger u dokumentu upozorava da je za SAD bolje konflikt završiti pre američkih predsedničkih izbora 1996. godine. On je u devet tačaka predložio kako da administracija Srbima ponudi ozbiljne ustupke, pa između ostalog je i ponuda Srbima za veliku autonomiju srpskih područja i obimne specijalne i paralelne veze sa Srbijom.

- Ako bude neophodno, treba da pritisnemo Bošnjake da dozvole Srbima sprovođenje referenduma nakon dve do tri godine, kao što smo se složili u paketu iz 1993. godine. Naša argumentacija bi bila da, ako Bošnjaci ne mogu ubediti srpsku populaciju da je njihova budućnost u reintegraciji, nema svrhe blokirati mirno razdvajanje po uzoru na čehoslovački model - navodi se u dokumentu.

Kurir.rs