Generalni sekretar NATO pakta Jens Stoltenberg na konferenciji za novinare u sredu posle sastanka sa ruskom delegacijom, koji su trajali četiri sata, objašnjavajući temu odnosa sa Rusijom napomenuo je da se "Jugoslavija nije raspala zbog NATO".
"Bilo je nekoliko unutrašnjih razloga za to. NATO je došao kasnije da zaustavi rat u Bosni i Hercegovini. NATO nije menjao granice na Balkanu. Granice su se menjale zbog unutrašnjih razloga. NATO je bio tu da zaštiti ljude i to su na ovom sastanku potvrdile i države koje su činile bivšu Jugoslaviju, a koje su danas članice NATO", kazao je Stoltenberg, a preneo je klix.ba.
Stoltenberg je dodao i da je "NATO je odbrambena organizacija".
"Nikada nismo prisiljavali nikoga na ulazak. Širenje NATO nikada nije bilo agresivno. Države članice bivšeg Varšavskog pakta odlučile su da se pridruže NATO jer su istakle da im to pruža sigurnost", naveo je on.
Po, svemu sudeći GENSEK NATO Jens Stoltenberg ili je zaboravan ili nije upoznat sa istorijom angažovanja Alijanse na prostoru bivše Jugoslavije. Naime, NATO nije došao na Balkan, kasnije da zaustavi rat u BiH. O tome svedoče i dva veoma bitna angažovanja Alijanse u građanskom ratu na prostoru SFRJ posle samita NATO u Rimu 1991. godine. Ali, krenimo redom:
Operacija "Sharp Guard" jun 1992.
Pomorske snage NATO vršile intenzivnu pomorsku blokadu teritorijalnog mora Savezne Republike Jugoslavije od 06.06.1992. godine. Tome je prethodilo donošenje rezolucije SB UN 820 o pooštravanju sankcija protiv SRJ. U sedištu NATO donesena je odluka da se pokrenu ratni brodovi tad šesnaestočlane vojno-političke alijanse u Jadran kako bi se pratili brodovi koji prevoze robu Srbiji. Posadama je odobreno čak i otvaranje vatre ako se sumnja da brodovi prevoze nedozvoljeni teret. Jedino se Grčka uzdržala od te akcije.
Zona operacije nazvane “Sharp Guard“ bila je južni Jadran, kao i kontrola pomorskog saobraćaja na ulazu u Ortanska vrata i prilazima crnogorskom primorju, ali bez narušanjavnja teritorijalnog mora odnosno zone od 12 nautičkih milja.
Važan segment izvođenja kontrole imale su Stalne pomorske snage NATO STANAVFORMED ( The Standing NATO Naval Force on Mediterranean), koje su aktivirane u Napulju 30. aprila 1992. godine. Ratni brodovi pomorskih snaga NATO u ovom obliku uplovili su u Jadransko more 16. jula 1992 godine tačno u osam sati ujutro po lokalnom vremenu i preuzele odgovornost za operaciju kontrole pomorskog saobraćaja i blokade jugoslovenske obale. Operacija pomorske blokade SRJ završena je 18. juna 1996. godine i do tad STANAVFORMED pregledale su oko 70.000 raznih plovila.
NE PROPUSTITE
Operation Deny Flight
Operacija Zabranjeni let (Operation Deny Flight) pokrenuo je ponovo NATO pakt od aprila 1993. godine. U ovoj operaciji angažovana su vazduhoplovstva članica alijanse SAD, Velike Britanije, Holandije, Turske, Francuske, Italije, koji su leteli nad BiH. Naredne 1994. Poslednji dan februara daleke 1994. godine odavno je upisan u istorijske udžbenike, kao dan kada je Severnoatlanska alijansa prvi put od svog osnivanja aprila 1949. godine upotrebila oružje u okviru jedne zvanične misije. Uloga žrtve pripala je pilotima V i PVO Vojske Republike Srpske čija trojica pripadnika su tragično stradala, kada su ih sačekali američki lovci F-16 i oborili, a da ih prethodno nisu ni upozorili.
Naime, tog 28. februara 1994. godine dva američka lovca F-16C, koji su patrolirali Zonom zabranjenog leta nad BiH oborili su u vazduhu četiri jurišnika J-21 „Jastreb“ Vazduhoplovstva i protivvazdušne odbrane Vojske Republike Srpske, koji su se vraćali sa zadatka bombardovanja skladišta municije u Bugojnu i fabrike aritljerijskih sistema “ Bratstvo“ u Novom Travniku.
Onog trenutka kad je uvedena Zona zabranjenog leta nad prostorom BiH ograničene su bile mogućnosti borbenog delovanja aviona V i PVO VRS. Zbog toga u novonastaloj situaciji deo aviona i helikoptera 92. mešovite avijacijske brigade (mabr) prebaziran je bio na aerodrom Udbina koji je bio pod kontrolom Srpske Vojske Krajine i koji je VRS koristila sve do pada Republike Srpske Krajine (RSK) avgusta 1995. za svoje borbene zadatke budući da RSK nije podlegala zoni zabrane letova. Jednom rečju aerodrom Udbina je postala detašman Vazduhoplovstva Srpske.
Prva borbena akcija NATO pakta
U šest sati ujutro 28. februara poletela je osmorka. Najpre šest aviona J-21 Jastreb evidencijskih brojeva: 24207, 24220, 24257, 24259, 24275 i 24406, posle njih poletela su i dva J-22 Orao sa uključenim forsažima. Jastrebovi su leteli u formaciji tri para: Vukmirović- Studen, Crnalić- Zarić i Mikerević-Pešić. Treći par je ujedno imao zadatak da osmotri efekte dejstva. Let je izvršen u brišućem letu u jednom delu, ali se šestorka u rejonu Ključa podigla na veću visinu.
Međutim posada aviona za elektornsko osmatranje AWACS u 6.21 sati videla je odraz šest letelica u vazduhu nekih devet kilometara jugoistočno od Banjaluke. Pilot Vlačić u avionu Orao uočio je pojavu američki lovaca F-16C iz sastava NATO snaga koji su bili u patroli na osnovu Rezolucije 816. Saveta bezbednosti UN kontrole zabrane letenja nad Bosnom i Hercegovinom. AWACS je dao informaciju lovačkom paru o letelicama kad su bili iznad Jajca. Par F-16 je tad bio iznad Konjica i poleteo je u presretanje
Vlačić je radio vezom javio formaciji jastrebova da su se pojavili američki lovci. Jedan od pilota Jastreba mu je odgovorio da vide avione, ali da idu na dejstvo po cilju. Srpski avioni su gotovo školski izveli dejstvo o ciljevima namenske industrije BIH. Avioni Jastreb su dejstvovali po fabrici naoružanja “ Bratstvo Novi Travnik“, dok su Orlovi dejstvovali po rezervnom cilju- fabrici municije “ Slavko Rodić“ u Bugojnu. Ceo napad se dogodio u uslovima odlične vidljivosti. Vođa aviona Jastreb doneo je odluku da dejstvuju i da se vraćaju na aerodrom Udbina brišućim letom.
NE PROPUSTITE
Dve verzije koje su prethodlie obaranju jedna je NATO, a druga je srpska.
Prema NATO verziji u 6.35 časova vođa patrole obavestio je nadređene da je uočio formaciju od šest borbenih aviona. Istog trenutka, oficir iz AWACS radio vezom naredio je letelicama da napuste vazdušni prostor BiH u suprotnom biće napadnuti. Prema NATO verziji na upozorenje niko iz formacije od šest aviona nije dogovorio, naprotiv nastavili su let spuštajući se veoma nisko i prateći teren. Posle obavljenog bombardovanja vođa NATO patrole lovaca F-16C u 6.42 zatražio je od pretpostavljenih dozvolu da napadne. Direktnom radio vezom u 6.43 pukovnik Džejms Čembers iz komandnog centra NATO u Vićenci je izdao dozvolu za napad.
Srpska verzija kaže da su Jastrebove američki F-16 presreli iznad Novog Travnika, a upozorenje od AWACS su dobili dok su bili iznad Konjica, kada su krenuli u presretanje. Prvobitno piloti u avionima Jastreb nisu znali da su otkriveni. To su shvatili tek kad je avion kojim je leteo pilot Zvezdan Pešić eksplodirao u vazduhu, nakon što je pogođen raketom vazduh- vazduh. Američki piloti su srpske napali bez upozorenja. Tom prilikom poginuli su pored Pešića i piloti Vukmirović i Zarić. Njihovi avioni oboreni su kod Šipova, Gerzova i sela Bravsko. Pilot Zvezdan Pešić nastradao je u eksploziji aviona, Ranko Vukmirović avionom je udario u vrh brda, prevrnuo se na drugu stranu, kasnije je nađen u kabini, dok se Goran Zarić nakon pogotka u avion katapultirao, ali nije imao dovoljnu visinu, te se padobran nije otvorio. Pilot Uroš Studen koji je pogođen iznad Vlašića katapultirao se kod Jajca. Pilot Zlatko Mikerević iskočio je nedaleko od Ključa. Pilot Zlatan Crnalić se svoj avion evidencijskog broja 24275 iako teško oštećen uspeo da spusti na aerodrom Udbina. Epilog: Direktno u vazduhu su oborena četiri aviona Jastreb, dok je peti pao usled teškog oštećenja i gubitka goriva. Avion koji je uspeo da se vrati na aerodrom Udbina, posle je vraćen u službu.
NATO verzija kaže da je tri rakete ispalio jedan od dva F-16C. Prva je lasnirana u 6.45, druga u 6.47, a treća u 6.48 sati. Četvrta raketa ispaljena je iz aviona druge lovačke patrole NATO u 6.50 sati. Jedan za drugim oborena su četiri aviona: prvi kod Šipova, drugi kod Mrkonjić Grada i treći kod Sanskog Mosta, a četvrti kod Kapuljaha. Dva srpska aviona su ipak izmakla NATO patrolama. Jedan Jastreb se uspeo spustiti na aerodrom Mahovljani kod Banjaluke, a drugi se vratio na aerodrom Udbina odakle je poletelo svih šest aviona. Poginula su tri pilota kad su se njihovi avioni pretvorili u vatrene lopte, a četvrtom je nekako uspelo da iskoči iz aviona.
Međutim iako se NATO hvalio uspehom u obaranju Jastrebova, to nije bila vazdušna broba nego dejstvo para najsavremenijih lovačkih aviona vođenim projektilima za vazdušnu borbu po nenaoružanim avionima. Pilot koji je u avionu F-16C blok 40 broj 83-2137/RS oborio tri aviona tipa Jastreb bio je kapetan Robert Dži „Vilbur“ Rajt, dok je pilot koji je bio u drugom F-16C blok 40 broj 89-2009/RS oborio četvrti Jastreb bio kapetan Stiven L. „Jogi“ Alen. Rajt je lansirao jednu raketu vazduh-vazduh AIM-120 AMRAAM i dve AIM-9 Sidewinder, dok je Alen lansirao samo jednu AIM-9 Sidewinder. Ova akcija obeležena je kao prva ratna akcija koju su sprovele snage NATO saveza od njegovog osnivanja.
Kasno poslepodne 10. aprila 1994. godine, dva aviona F-16C iz sastava RV SAD napala su položaje Hercegovačkog korpusa VRS u području Preljuče i Golog Vrha, dvanaest kilometara jugozapadno od Goražda. Sledećeg dana NATO je ponovio napade na položaje VRS u rejonu Goražda.
Između Sarajeva i Goražda 15. aprila pogođen ja izviđački mornarički avion etendard-IVP (Etendard-IVP) iz sastava 16. eskadrile francuske mornarice. Sa još jednim avionom istog tipa Dva orla 19. novembra poletela su u dejstvo na fabriku naoružanja u Cazinu. Pilot kapetan Boro Nović u niskom letu, na J-22 ev. br. 25201, naoružanim sa bombama Mk-82, zakačio je dimnjak fabrike i udario u stambenu zgradu.
Obaranje prvog NATO lovca
Šesnaestog aprila daleke 1994. godine na nebu iznad Goražda oboren bio prvi borbeni avion NATO pakta od postojanja te alijanse i od kada se ovaj vojnopolitički savez upleo u građanski rat na prostoru SFRJ. Avion koji je bio oboren bio je britanski "Si Herijer" evidencijskog broja XZ 498 iz sastava 801. skvadrona RM Velike Britanije. Njega je oborio srpski borac sa prenosnim PVO sistemom Strela 2M. Zbog loših vremenskih uslova avion je leteo ispod 3.000 metara visine. Poručnik fregate Nik Ričardson spasen je zahvaljujući pripadnicima SAS i muslimanske vojske iz Goražda i posle silnih peripetija iz Goražda prebačen na matični brod nosač aviona Ark Rojal, a prethodno oštro ukoren od britanskog generala.
Napad na aerodrom Udbina
Ostaci aviona očigledno su bili dovoljan dokaz Savetu bezbednosti UN, da 20. novembra jednoglasno usvoji Rezoluciju 958 i odobri korišćenje vazdušnih snaga NATO na područjima Hrvatske pod kontrolom UN.
NATO je 21. novembra izveo ograničeni vazdušni napad na aerodrom Udbina u kojem je učestvovalo 39 aviona alijanse iz četiri vazduhoplovne baze u Italiji. Avioni alijanse pogodili su PSS, rulne staze i položaje PVO. Srpski avioni nisu bili ugroženi i nalazili su se u ABS-ovima.
Kurir.rs/A.Mlakar
NE PROPUSTITE
