Na današnji dan pre 30 godina 3.maja 1992. godine prema dogovoru koji je postignut između komande Umprofora, komande 2. Vojne oblasti i Alije Izetbegovića, koji je dan ranije zaraobljen na aerodrom Butmir posle povratka iz Lisabona.
Izetbegović je potom odveden u kasarnu JNA u Lukavici, nadomak Sarajeva, radi pregovora o bezbednoj evakuaciji vojnika, oficira i civila na službi u JNA iz komande Druge vojne oblasti, kao i drugih kasarni koje su bile pod opsadom muslimanskih snaga u Sarajevu.
Naime, Tužilaštvo BiH ponovo je podiglo optužnicu protiv 12 osumnjičenih, koji su bili optuženi i pre 10 godina, a čija optužnica je bila odbračena.
Dobrovoljačka je imala svoju prethodnicu 2. maja kada su muslimanske vojne i paravojne formacije najpre napale Dom JNA, blokirale nekoliko vojnih kasarni u samom gradu i komandu 2. Vojne oblasti na Bistriku, koja uprkos upozorenjima šta se sprema nije bila evakuisana iz samog grada i našla se u okruženju posle masakr vojnih policajaca kod Skenderije koji su sprženi strujom dok su išli da pomognu u deblokadi. Sarajevo to danas slavi kao dan kada su navodno zaustavili napad JNA i zauzimanje Sarajeva.
Posle pregovora na relaciji Izetbegović, komandant UNPROFORA kanadski general Luis Mekenzi i komandant 2. VO general Milutin Kukanjac dogovorena je evakuacija komande 2. VO iz samog Sarajeva pod pratnjom umprofora. Na čelu oklopne kolone bilo je oklopno vozilo UN u kome su bili general JNA Mlutin Kukanjac, Alija Izetbegović i general Lusi Mekenzi. Kolona je krenula u prepodnevnim časovima prema kasarni Lukuavica koja se nalazila pod srpskom kontrolom.
Samo kilometar dalje, kada je oklopni transporter na čelu konvoja izbio iz Dobrovoljačke ulice na Skenderiju, oko 20 teritorijalaca BiH je preprečilo vozilo, odsekavši pritom ostatak kolone, a iz okolnih kuća, sa udaljenosti oko pedesetak metara, otvorena je vatra.
Pripadnici JNA, uglavnom mladi vojnici, bespomoćno su sedeli u vozilima i na kamionima, a prema svedočenjima preživelih, likvidacije su bile brutalne - napadači su izvlačili nenaoružane vojnike, oficire i civilna lica, koja su uz ponižavanje, ranjavali i ubijali na ulici.
"Mogao sam da vidim kako vojnici teritorijalne odbrane proturaju cevi kroz prozore civilnih automobila, koji su bili deo konvoja, i pucaju (...) video sam kako se krv sliva niz vetrobrane kola", napisao je u svojoj knjizi " Peacekeeper Road to Sarajevo" general Mekenzi. Čelnik "plavih šlamova" zapisao je tada u svoju beležnicu: "Bio je to definitivno najgori dan u mom životu".
Tad se u Dobrovoljačkoj ulici prema snimcima koji su tad nastali vidi se general Jovan Divjak, koji je ostao na muslimankoj strani i borio se u takzovanoj Armiji BiH kako dolazi do oklopnog vozila UNPROFOR-a penje se na njega i razgovara sa Izetbegovićem. U tom momentu počinje pucnjava, a Divjak se dere u megafon ne pucaj.
Naime, u tom trenutku vojna kolona je presečna na više delova, usledila je pucnjava, ubistva vojnika JNA, paljenje vojnih vozila. Prema kasnijim navodima cilj ove operacije bila je zarobljavanje dokumentacije 2.VO gde se verovalo kako su pojedini muslimanski generali i ratni komandanti tvrdili nalazio čuveni plan "RAM" za podelu Bosne i Hercegovine. Međutim, plan "RAM" 30 godina od početka rata niko nije vidoe niti postoji, ali je korišten kao osnova za optužnicu protiv nekoliko visokih političara Republike Srpske i predsednika Srbije Slobodana Miloševića i generala JNA.
Napadom je rukovodio kao se tvrdilo tada i danas, tadašnji član (krnjeg) Predsedništva BiH Ejup Ganić i rukovodstvo tadašnje Republike BiH.
Ključni svedok zločina i pripadnik kolone koja je napadnuta u Dobrovoljačkoj, general JNA u penziji Dušan Kovačević rekao je svojevremeno da je direktnu naredbu dao Ejup Ganić.
"Direktnu naredbu su dali Ganić i komandant Štaba odbrane TO. Sve je bilo pod njihovom komandom. Ta komanda za napad je snimljena, ona postoji kao i mnogi drugi dokazi. Kada se vodio taj razgovor, Ganić je rekao lično generalu Milanu Aksentijeviću, koji je bio posrednik između nas u komandi i Ganića, da smo mi zarobljenici i da nemamo šta da tražimo, nego samo da prihvatimo uslove koje je on (Ganić) postavio. Postoje i snimci gde on to javno kaže. On je naredio svojim potčinjenima da se Dobrovoljačka blokira i da nas sve pobiju. Ganić je tada rekao: Zapaliti i pobiti, niko neće proći pre dolaska UN", kazao je Kovačević za Glas Srpske.
Prema transkriptu presretnutog razgovora radio-vezom, jedan od ponovo osumnjičenih Zaim Backović zvani Zagi koji je izdao naređenje za napad na kolonu JNA u Dobrovoljačkoj u Sarajevu 1992.
Zagi je na zahtev Prenja da se odobri napad na komandu naredio:
"Naređenje od Zagija za sve jedinice! Sva pokretna vozila neprijatelja uništiti. Pripremiti zapaljive smjese i sve spaliti. Ponavljam, sva pokretna vozila od neprijatelja uništiti i paliti sve. Blokirati ulicu i odmah po njima. Obarajte stabla da se ne mogu milimetar pomaknuti. Nema prolaza Unprofor vozilima dok predsjednik ne bude u Predsjedništvu. Odmah, odmah, zarobiti sve. Neka sve jedinice koje su blizu Dobrovoljačke dejstvuju po vojsci", naredio je Backović.
Posle kraćeg zadržavanja deo ovjne kolone je uspeo da dođe do kasarne u Lukavici, dok ostali nisu.
Epilog ovog drugog masakra pripadnika JNA 42 pripadnika ЈNA, 71 je ranjen, dok ih je 207 zarobljeno, od kojih je devetoro ubijeno dan kasnije.
Za ovaj zločin do sada niko nije odgovarao, pošto je januara 2012. Tužilaštvo BiH donelo naredbu o obustavi istrage protiv Ejupa Ganića, Hasana Efendića, Zaima Backovića, Jovana Divjaka, Jusufa Pušine, Emina Švrakića, Dragana Vikića, Fikreta Muslimovića, Dževada Topića, Jovice Berovića, Rešada Jusupovića, Jusufa Kecmana, Damira Dolana i Ibrahima Hodžića, pošto je, po tumačenju tužilaštva , utvrđeno da "u radnjama osumnjičenih nisu sadržana obeležja krivičnog dela".
Tužilaštvo Bosne i Hercegovine podiglo je 27. aprila 2022. optužnicu protiv deset osoba u predmetu “Dobrovoljačka” zbog ratnog zločina počinjenog 3. maja 1992. godine u Sarajevu,objavio je portal Detektor.ba.
Optuženi su Ejup Ganić, Zaim Backović zvani Zagi, Hamid Bahto, Hasan Efendić, Fikret Muslimović, Jusuf Pušina, Bakir Alispahić, Enes Bezdrob, Ismet Dahić i Mahir Žiško, a iz Tužilaštva navode da se terete za ratni zločin protiv ratnih zarobljenika i zločin protiv civilnog stanovništva.
Prema saopštenju Tužilaštva, njih desetorica se terete da su, u okviru svojih funkcija i ovlaštenja u vojnim, policijskim i civilnim strukturama, zajedno sa svojim podređenima planirali, podstrekavali i izvršili napad na nebranjenu mješovitu kolonu vojnika i civila zaposlenih u bivšoj Jugoslovenskoj narodnoj armiji (JNA) pod pratnjom mirovnih snaga Ujedinjenih nacija (UN).
Na teret im je, prema Tužilaštvu, stavljeno da nisu sprečili ubistva i ranjavanja vojnika i civila, da su propustili da kazne izršioce ubistava i ranjavanja, mučili i nečovječno postupali prema zarobljenim vojnicima, nisu sprečili ni kaznili počinioce, kao i da su im pomagali poslije izvršenog zločina.
“Optužnica Tužilaštva BiH odnosi se na događaje od 03. maja 1992. godine, a prikupljeni su dokazi koji se odnose na stradanje osam ubijenih žrtava sa utvrđenim identitetom, među kojima ima i civila i sanitetskog osoblja, ranjavanje 24 osobe, zarobljavanje više desetina vojnika i civila koji su mučeni i zlostavljani”, saopšeno je iz Tužilaštva.
U istom saopšenju je navedeno da je Tužilaštvo BiH, zajedno s Državnom agencijom za istrage i zaštitu (SIPA), kao i Ministarstvom unutrašnjih poslova Republike Srpske (MUP RS), sprovelo temeljitu istragu, u kojoj je saslušano više stotina svedoka događaja, među kojima i preživeli vojnici i civili, predstavnici porodica ubijenih i ranjenih žrtava, kao i veliki broj sudionika događaja.
Uz optužnicu predloženo je saslušanje 277 svjedoka, kao i više vještaka, a priloženo je više od 500 materijalnih dokaza kojima se potkrepljuju navodi optužnice.
Ranije se provodila istraga protiv 14 tadašnjih vojnih i političkih dužnosnika Republike BiH u vezi s dešavanjima u Dobrovoljačkoj ulici u Sarajevu, ali je obustavljena 17. januara 2012., a međunarodni tužilac Jude Romano je obavijestio Ministarstvo unutrašnjih poslova Republike Srpske da samo oštećena strana može da podnese pritužbu.
Pritužbu za obustavljanje istrage su podnijele porodice poginulih boraca uz stručnu pomoć MUP-a RS-a. Nakon što nije odlučeno o prigovorima, oštećeni su podnijeli apelaciju Ustavnom sudu BiH, koji je početkom 2018. godine naredio Tužilaštvu BiH da odluči po prigovorima za obustavljanje istrage, a Državno tužilaštvo je stavilo van snage Naredbu o obustavi istrage u predmetu “Dobrovoljačka” i naredilo njeno ponovno otvaranje.
Kurir.rs/A.M./Glas Srpske/Detektor.ba/dokumentacija
NE PROPUSTITE
