Sednica Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija bila je posvećena Bosni i Hercegovini, a uprkos protivljenjima članica Rusije i Kine, na sednici je govorio i visoki predstavnik u BiH, Kristijan Šmit.
Šmitov mandat nije potvrđen u Savetu bezbednosti UN, iako je on na toj funkciji od avgusta 2021. godine. Osim Šmita, na sednici je govorio i predsedavajući Predsedništva Bosne i Hercegovine Šefik Džaferović.
Ruski ambasador u UN Vasilij Nebenzja izjavio je da je za Moskvu mesto visokog predstavnika u BiH i dalje upražnjeno, te da nema osnove za pozivanje Šmita na sednicu, jer se time podriva autoritet tog tela UN. Kineski ambasador u UN Geng Šuang podsetio je da imenovanje Šmita nije podržano, te da nije prikladno da se nemački političar obraća kao visoki predstavnik. Presekla je predsedavajuća, Linda Tomas Grinfild iz SAD, pa je Šmit, ipak, došao do mikrofona.
Gosti jutarnjeg programa "Redakcija" na Kurir televiziji bili su Dževad Galijašević, ekspert za radikalni islamizam i terorizam i Dejan Mastilović, direktor izdavačke kuće "Filip Višnjić".
- Ovo je proces koji traje. Velika Britanija je u Londonu organizovala takozvanu konferenciju Saveta za implementaciju mira, pozvala je neke zemlje. Međutim, visoki predstavnik nije ovlašćen da donosi odluke, nego samo da tumači Dejtonski sporazum, a to je aneks 10 regulisao, oni su u Bonu su napravili konferenciju na kojoj je tadašnji visoki predstavnik Karlos Vestendorf dao izjavi da je spreman da se aktivno uključi u političke procese donošenjem obavezujućih odluka. I sada kada čujete "bonska ovlašćenja", zapravo nema nikakvih ovlašćenja nego izjava jednog čoveka koji je nešto rekao uz podršku međunarodne zajednice.
Galijašević je u razgovoru s voditeljima Oljom Lazarević i Goranom Anđelkovićem, dodao da Šmt nije legitimno izabran, ali je rekao i da je Šefik Džaferović znao za monstruozna ubistva Srba na Ozrenu i Vozući, jer je u to vreme bio načelnik centra službi bezbednosti, te je podsetio na 1995. godinu.
- Kristijan Šmit je prvi visoki predstavnik koji nije prošao proceduru odobravanja i imenovanja u Svaetu bezbednosti Ujedinjenih nacija. On jeste bez legitimiteta, ali gola politička sila Zapada njega održava na ovoj poziciji, obezbeđuje da on pravi određenu političku štetu. Kristijan Šmit i Šefik Džaferović su dobro društvo. Džaferović je radikalni islamista povezan sa brutalnim ratnim zločinima Al Kaide i Islamske države u takozvanom odredu El mudžahid, koji je u septembru 1995. godine na Ozrenu ritualno odrubio 192 glave. Džaferović je u to vreme bio načelnik centra službi bezbednosti. Znao je šta mudžahedini rade. Znao je kada su uzeli zarobljenike, njih 55-oro, pa 53, pa 13 ispred, znao je kada će ih ubijati, znao je za grobnice, za premeštanje grobnica.
Kristijan Šmit se u obraćanju osvrnuo na dešavanja u Federaciji BiH, najviše na propale izmene Izbornog zakona BiH, podsetivši na blokadu formiranja nove vlade ovog entiteta i naglasio da se opšti izbori u tekućoj godini moraju održati po planu. I Mastilović se osvrnuo na legitimitet koji ima Kristijan Šmit.
- Pre svega, Republika Srpska i njeno rukovodstvo ne priznaju visokog redstavnika, niti će bilo šta raditi po njegovim odlukama. Ovde je došlo do paradoksa, da parlament nije zasedao i nije raspisao izbora, jer je morao doneti niz drugih zakona - rekao je za televiziju Kurir u jutarnjem programu Dejan Mastilović, direktor izdavačke kuće "Filip Višnjić.
Kurir.rs
NE PROPUSTITE
Bonus video:
