Bosna i Hercegovina je, uz Bugarsku, jedina zemlja u jugoistočnoj Evropi koja ima suficit u bilansu električne energije. Bilansni suficit je prošle godine iznosio oko 4.900 gigavat časova od ukupno oko 17.000 gigavata proizvedene električne energije.
Prema podacima Državne regulatorne komisije za električnu energiju, licencu za međunarodnu trgovinu električnom energijom u BiH ima 16 pravnih subjekata. Tri se nalaze na području Republike Srpske, piše Blic.
Niko od njih ne otkriva detalje poslovanja, ali priznaju da se celokupna situacija pozitivno odrazila na njihovo poslovanje, piše Srpskainfo.
– Globalna energetska kriza dovela je do drastičnog poskupljenja svih energenata na svetskom tržištu, pa i električne energije što se pozitivno odrazilo na poslovanje MH “Elektroprivreda Republike Srpske”, obzirom da jedini u regionu imamo bilansne viškove i izvozimo struju na slobodno tržište po značajno višim cenama u odnosu na prethodni period, kažu za Srpskainfo u Elektroprivredi RS.
Ova javna kompanija, koja je snabdevač domaćih kupaca u Republici Srpskoj, ima licencu i za međunarodnu trgovinu električnom energijom.
– Međutim, viši su i svi troškovi poslovanja jer su cene održavanja pogona i sirovina za termoelektrane, kao i opreme za distributivnu mrežu značajno više, poručuju iz Elektroprivrede RS i napominju da je nafta koja se koristi u termoelektranama poskupela i 100 odsto.
Na pitanje koliko su im povećani prihodi ove godine kažu da će odgovori biti poznati naknadno.
– Obzirom da prvo polugodište još nije završeno i obračun će se raditi do kraja jula, tada ćemo moći i da damo precizan podatak o finansijskom rezultatu. Ali, već je jasno da će on biti pozitivan, poručuju iz ERS.
Savo Mirković, direktor EFT – Rudnik i Termoelektrana Stanari d.o.o. Stanari, za Srpskainfo kaže da bi trebalo da je situacija izuzetno povoljna za trgovce strujom u BiH.
– Međutim, naša kompanija nije baš u tom položaju jer imamo dugoročne ugovore, odnosno imamo kredit Kineske razvojne banke na deset godina, do kraja 2026. Zbog toga imamo imamo takozvane PPA ugovore za prodaju struje na dugoročno do povratka kredita. Zato mi u Stanarima, do kraja 2026. godine, možemo da isporučujemo električnu energiju samo po uslovima iz tih ugovora i ništa više, objašnjava Mirković.
Ova privatna kompanija izveze oko 90 odsto električne energije koju proizvede u Stanarima.
Mirković kaže da je u poslednje vreme održano nekoliko foruma sa temom o energetskoj krizi, ali da se niko ne usuđuje da daje dugoročne prognoze.
– Pogotovo što niko ne zna koliko će rat u Ukrajini da traje jer se svi vežu za to, dodaje Mirković i ističe da je ipak jedna validna kuća iz Evrope procenila stabilizaciju cena tek posle 2025. godine.
– Da, treba preživeti do tada. U svakom slučaju, cene se više nikad neće vratiti na prijašnji nivo. Recimo, pre dve godine je megavat bio tridesetak evra, a sada je od 120 do 160 evra, a za one koji kupuju dan unapred (SPOT tržište) je duplo više. Dakle, očekuje se stabilizacija cijena na nešto iznad 100 evra. Ali, to je samo jedna procena i dolazi od jedne validne evropske kuće koja se time bavi, napominje Mirković.
On podseća da Republika Srpska i Bosna i Hercegovina imaju sopstvenu proizvodnju električne energije koje regulišu cenu za domaće kupce.
– To je izuzetno dobro za građane i privredu ove zemlje u situaciji globalne energetske krize. Prednost je da država ima svoju energiju, a RS čak ima višak za izvoz pa može da ostvari neke bolje prihode od kojih može da obezbijedi investiranje jer istovremeno održava cenu za domaće potrošače, ističe Mirković.
U Bosni i Hercegovini je prošle godine proizvedeno nešto više od 17.000 gigavat časova električne energije što je 10,8 odsto više u odnosu na prethodnu godinu. Ukupna potrošnja električne energije u BiH iznosila je 12.170 gigavata ili 7,4 odsto više.
Broj kupaca električne energije u BiH iznosio je 1.570.415, od čega je 1.444.520 u domaćinstvima i 125.895 u svim ostalim kategorijama potrošnje.
U Državnoj regulatornoj komisiji za električnu energiju podsećaju da je istekom 2014. godine prestala regulacija tarifa za snabdevanje za sve kupce, osim za domaćinstva i kupce iz kategorije "ostala potrošnja“, odnosno mali kupci, a praksa regulacije tarifa za snabdijevanje za usluge distribucije je zadržana.
Svih pet distributivnih preduzeća iz sistema ERS zatražilo je od regulatora povećanje cene mrežarine koju plaćaju potrošači zajedno sa potrošenom električnom energijom. Do kraja godine biće poznato da li će od 1. januara računi biti uvećani.
Vrednost izvoza električne energije iz Bosne i Hercegovine u prvih pet meseci ove godine iznosi oko 353 miliona konvertibilnih maraka.
Prema podacima Agencije za statistiku BiH, vrijednost izvoza povećana je za 70,3 odsto u odnosu na isti period prošle godine. Istovremeno, uvoz je povećan za 69,5 odsto i njegova vrednost iznosi 41,2 miliona KM.
Kurir.rs
NE PROPUSTITE
