U NAJGOREM TRENUTKU U ŽIVOTU SINIŠA JE DONEO NAJBOLJU ODLUKU: Pre 13 godina otišao je u Keniju, sada kaže da ŽIVI U RAJU

Siniša Išljamović (55) je prije 13 godina došao u Keniju na odmor i tu ostao. A kako stvari stoje, ne misli da se seli. Namerava da proda stan u Subotici, da bi se skućio u Najrobiju.

– Moja kenijska saga je počela u trenutka kada sam bio slomljen tugom. Umrla mi je majka, a pre toga sam izgubio i oca i suprugu. Kako sam jedinac, bez braće i sestara, ostao sam, takoreći, sam na svetu – priča Siniša za Srpskainfo.

I baš u tim teškim danima, kad mu se činilo da više ništa u životu nema smisla, njegova prijateljica ga je pozvala da dođe u Keniju, na svadbu, i da se malo odmori i relaksira.

Salon lepote u šumi

Siniši se dopalo, odlučio je da ostane još malo, pa još malo, pa…

Prvo je radio u frizerskim salonima za platu, a danas ima svoj mali biznis. Sa prijateljima partnerima radi u „Bjuti centru“ u Najrobiju, kultnom mestu za one kojima je njegovan izgled bitan.

„Bjuti centar“ nalazi se – usred šume, ali ne bilo kakve šume. Na lokaciji u elitnom naselju Gigiri, „Bjuti centar“ i još nekoliko kafića, butika i galerija, okruženi su šuštanjem lišća i cvrkutom ptica, kao da nisu usred uzavrele metropole. A jesu.

Prve komšije su im američka i italijanska ambasada i sedište Ujedinjenih nacija za Istočnu Afriku. A odatle, i iz okolnih ambasadorskih rezidencija, dolazi i većina Sinišinih mušterija.

– Ambasadorke i supruge ambasadora iz evropskih zemalja, gospođe zaposlene u UN, službenice u diplomatskim predstavništvima – to je uglavnom moja klijentela – kaže Siniša.

Među njima ima i žena iz naših krajeva, pa se, uz engleski i svahili, ovdje može čuti i „dobar dan“ i „hvala majstore“.

– Dugo godina kod mene je na frizuru dolazila Aida Filipović, Sarajka zaposlena u Svetskom programu hrane UN, koja je danas u misiji u Avganistanu. Moja redovna mušterija je i Selma Šilter, Bosanka sa švedskim pasošem, takođe iz UN misije, pa Jelena Jovanović iz UNUCEF-a – priča Siniša.

Dolaze mu, kaže i Indijke, ali sa njima teško nalazi „zajednički jezik“. Ne zbog jezičke barijere, nego iz sasvim praktičnih razloga.

-Odmah s vrata me pitaju za popust. A ja, pravo da vam kažem, ne radim džaba – priča Siniša.

U to smo se uverili iz prve ruke. Nećemo otkrivati sve poslovne tajne, ali, uglavnom, bez 50 evra ne ulazite u Sinišin salon.

Ipak, nije štos u novcu. Siniša uživa u svom poslu, koji je, uprkos protivljenju patrijarhalne sredine, izabrao još kao dečak, dok je živeo u rodnom Gnjilanu na Kosovu.

Od Gnjilana do Milana

Porodica je na njega vršila pritisak da izabere neki „ozbiljan muški zanat“, ali Siniša se nije dao zbuniti.

Kad se porodica preselila u Leskovac, često je dolazio kod majstora Dace Parižanina, čuvenog lokalnog frizera, da „krade zanat“.

-Govorio bi mi: šta ti tu radiš, mali. Ja velim: gledam. Šta mi se ovde motaš oko nogu, vidi koliki je izlog, izađi napolje, pa gledaj, koliko te volja – govorio bi majstor – prisjeća se Siniša.

Kasnije, kad je shvatio da „mali misli ozbiljno“ i da će biti nešto od njega, majstor ga je očinski posavetovao: Idi ti, dete, u svijet, nemaš više ovde šta da naučiš.

I Siniša ga je poslušao. Sa 15 godina je otišao u Milano, evropsku prestolnicu stila, da uči zanat. Tu je i započeo karijeru, a onda je prošpartao raznim gradovima i državama i zaustavio se u Najrobiju.

– Kenija je čarobna zemlja, klima je fantastična, takoreći večito proljeće. Najrobi je prava metropola, a opet, nema te frke i trke kao u Evropi, sve je u stilu „hakuna matata“, što bi se reklo: opusti se i uživaj. I ja stvarno uživam – kaže Siniša.

(Kurir.rs/Srpska.info)