NEMANJA POMOGAO JOLISAVI NA KASI U JOHANEZBURGU: Platio joj račun, a onda doveo kući i oženio! Pre toga morao je da prođe LOBOLU

Da prava ljubav ne zna sa kilometre i barijere dokazali su Nemanja Stjepanović iz Dervente i Jolisva Simanga iz Južnoafričke Republike koji su svoju sreću nedavno krunisali brakom.

Sasvim običan susret u prodavnici bio je dovoljan da se odmota klupko sudbine i spoji dvoje mladih.

- Firma za koju radim 2021. godine poslala me u Južnoafričku Republiku, u Johanesburg, na 12 meseci. Jolisva je tada završavala studije. Upoznali smo se na kasi u prodavnici, bio sam na pauzi i čekao da platim ručak, a ona je bila ispred mene u redu i aparat joj je stalno odbijao karticu. Bio sam u žurbi i gubio strpljenje, tako da sam ponudio da platim i njen račun, što je ona prvo odbila, ali je na kraju prihvatila. Kasnije me sačekala na izlazu kako bi mi dala novac. Tako je počela naša priča - prisetio se Nemanja dodavši da kada mu je istekao ugovor, vezu su nastavili na daljinu.

- Mislila sam da ćemo da raskinemo kada je Nemanja morao da se vrati i čak kada je on govorio da će se vratiti u Afriku, nisam verovala u to - priznala je Jolisva.

Ipak, Nemanja je nastavio da dolazi u Afriku, a 2022. godine, Jolisvu je i zaprosio.

- Iako nije tradicionalno, dao sam joj prsten, a tada smo morali da obavimo i „lobolu“ što tradicija kada mladić traži devojčinu ruku od njenog oca i stričeva. Nikada nisam svedočio nečemu sličnom, na „lobolu“ treba da dođeš sa nekim, ko će da govori u tvoje ime. Prvo su me ostavili da čekam sa njenim rođakom, koji je imao ulogu mog „zastupnika“, a takođe trebalo je da ponesem tri pića crvene i bijele boje, koja se otvaraju i piju pre nego što izađe devojka koju želim da verim. Pošto dođe više devojaka, moraš da izabereš, gotovo pijan, a ako pogrešiš moraš da platiš. S obzirom na to da sam ja već dao i prsten i to sam morao da platim – prisetili su se njih dvoje kroz smeh.

- Ove godine smo odlučili da je vreme da ona dođe po prvi put u Evropu i moj grad. Za mene nije mnogo komplikovano da dobijem vizu, čak ni u vreme pandemije, ali za nju je bilo malo izazovnije jer BiH nema ambasadu u njenoj zemlji, tako da smo vizu dobili putem ambasade Srbije, a prvi put je dobila odbijenicu. Tu smo naišli na pomoć dobrih ljudi i zaista uspeli da izdejstvujemo vizu - ispričao je Nemanja čiji zavičaj se Jolisvi svideo.

- Svi su me jako srdačno dočekali, što mi je zaista bilo drago, a i moja porodica je jako lepo prihvatila Nemanju. Njegova porodica je jako velika - rekla je Jolisva rekavši da može da zamisli svoj život u Derventi.

- Lužani i Derventa su jako lepi i mogu da nas vidim da živimo ovde, da tu svijemo naše gnezdo i to nam je zapravo plan. Ono što mi je posebno prijemčivo jeste sigurnost, što je dosta drugačije u odnosu na moju zemlju. Ovde je normalno da se kapije i kućna vrata ne zaključavaju dok je u mojoj zemlji to nezamislivo - istakla je ona i dodala da je bila oduševljena činjenicom da ljudi ovdje uzgajaju svoje voće i povrće.

Jezička barijera

Iako ni jednom od njih engleski nije maternji jezik, Nemanja i Jolisva na tom jeziku razgovaraju

- Zaista mi je žao što ne mogu da komuniciram sa ljudima u gradu, jer jako malo ljudi govori engleski jezik, a posebno mi je žao što sa Nemanjinom bakom ne mogu mnogo da razgovaram jer mislim da je jako mudra žena, ali se obe trudimo, a sa njegovom majkom sam našla način da komuniciram zahvaljujući „gugl prevodiocu“- poručila je Jolisva kojoj je maternji jezik xhosa

Kurir.rs/Derventski list

Preneo: R.J.