NOVINARKA KURIRA NA MESTU KATASTROFE U BiH! Ispovest meštanina ledi krv u žilama: Sve je uništeno, nemamo vodu, prijatelji su mi mrtvi

U emisiji "Ni pet ni šest", pored političkih diskusija o globalnim tenzijama i sukobima, fokus je stavljen na strašnu prirodnu katastrofu koja je pogodila Buturović polje u Bosni i Hercegovini. Novinarka Kurir televizije, Slađana Nedeljković, uključila se sa lica mesta i pružila detaljan izveštaj o situaciji, razgovarajući sa lokalnim stanovništvom koje je pretrpelo ogromne gubitke usled bujica koje su poharale ovaj kraj.

Nedeljkovićeva je razgovarala sa Nerminom Kezom, stanovnikom Buturović polja, koji je opisao ogromnu materijalnu štetu koju je pretrpeo:

- Materijalnu štetu mi je nanijela tako da mi je odnijela stoku, jednu kravu, a dve sam uspeo da spasim. Uništena mi je štala, kamion, dve tone kukuruza, a kuća mi je poplavljena. Ne stanujem u njoj jer je oštećena, nije za stanovanje.

Nermin je, zajedno sa svojom porodicom, pronašao privremeno utočište kod komšije, ali je naglasio težinu situacije:

- Katastrofa je za vodu. Nemamo je, dolaze cisterne. Struja je delimično vraćena, ali vode nema.

Pored materijalne štete, područje Buturović polja pogođeno je i ljudskim gubicima. Nedeljkovićeva je saopštila da je pronađena poslednja žrtva, ali i da se još uvek traga za nestalima. Nermin Kezo je dodao da su njegovi prijatelji Ahmet Haketa i njegova supruga među nestalima: 

- Još ih nisu našli. Stradao je moj veliki prijatelj i njegova supruga. Mnogo je stradalih, mnogo je nestalih, ali tačne informacije nemamo jer je komunikacija loša.

Novinarka je primetila da je signal na terenu nestajao na svakih 100-200 metara, dodatno otežavajući situaciju.

- Uprkos teškim uslovima, lokalne zajednice i spasilačke službe rade sve kako bi pružile pomoć i evakuaciju ugroženim porodicama. Svakog dana, nažalost, čujemo tužne informacije o ljudskim gubicima - dodala je Nedeljkovićeva.

Gosti emisije o globalnim političkim sukobima

Iako su političke teme dominirale emisijom, izveštaj iz Buturović polja bio je ključan za osvetljavanje ozbiljnosti prirodnih nepogoda koje pogađaju region. Nakon izveštaja, emisija se vratila na geopolitičke teme sa gostima Aleksandrom Pavićem, Draganom Petrovićem i Ivanom Bošnjakom, koji su diskutovali o trenutnim globalnim tenzijama, sukobima u Ukrajini i Iranu, kao i ulozi velikih sila u tim krizama.

Aleksandar Pavić, narodni poslanik, istakao je da bi globalni sukobi mogli eskalirati, naglasivši ulogu Irana u aktuelnoj političkoj krizi na Bliskom istoku:

- Kada govorimo o trenutnoj situaciji u Iranu, bitno je naglasiti da je Iran već godinama na meti zapadnih sila, posebno Izraela, koji sanja o smeni režima u Teheranu. To nije nova priča, već traje decenijama, još od iranske revolucije 1979. godine, kada je svrgnut šah, koji je bio saveznik Zapada. Od tada, Iran je trn u oku ne samo Izraelu, već i Americi i njenim saveznicima. Oni žele da Iran ponovo postane marioneta zapadnih interesa, kao što je to slučaj sa mnogim drugim državama u regionu. Međutim, zbog prisustva Kine i Rusije, do sada je uspešno izbegnut direktan sukob širih razmera - rekao je Pavić i dodao: 

- Međutim, vidimo da je Izrael sve aktivniji u pokušajima da destabilizuje Iran, pogotovo preko sukoba sa palestinskim organizacijama kao što je Hamas. Interesantno je da su izraelske obaveštajne službe znale za napad Hamasa, ali nisu preduzele konkretne mere da ga spreče, što ukazuje na to da je moguće da su želeli da iskoriste situaciju kako bi uvukli Iran u sukob. Uprkos tome, Iran pokazuje ogromno strpljenje i uzdržanost, svesni su da bi direktan sukob mogao eskalirati u nešto mnogo veće. Ali činjenica je da je situacija sve opasnija i da smo bliži nečemu što bi moglo izgledati kao globalni sukob nego ikada pre.

Dr Dragan Petrović, stručnjak za geopolitičke odnose, dotakao globalne slike sukoba. 

- Kada pogledamo globalnu sliku sukoba, vidimo da se svet nalazi na ivici velikih sukoba na nekoliko različitih frontova. Osim očiglednih sukoba u Ukrajini, koja je trenutno jedno od najaktivnijih ratišta, tu su i sukobi u Africi, Bliskom Istoku, kao i latentni sukobi u Aziji. Izrael trenutno vodi više od sedam frontova, što uključuje sukobe sa Palestinom, ali i tenzije sa susednim zemljama. Sve ovo ukazuje na to da svet ulazi u novu fazu multipolarnog sukoba u kojoj različiti centri moći pokušavaju da prošire svoj uticaj i kontrolišu resurse. Posebno je važno napomenuti da sukobi koje vidimo nisu samo posledica trenutnih političkih odluka, već su duboko ukorenjeni u istorijske, ekonomske i kulturne faktore. Velike sile, uključujući SAD, Kinu, Rusiju, ali i regionalne igrače poput Irana i Turske, bore se za dominaciju i kontrolu nad ključnim resursima kao što su energenti, ali i strateški važne teritorije. U ovom kontekstu, svaka promena na globalnoj sceni može izazvati dalekosežne posledice.

Ivan Bošnjak, državni sekretar u Ministarstvu za ljudska i manjinska prava, govorio je o ljudskim pravima u kontekstu sukoba:

- Kada govorimo o ljudskim pravima u kontekstu sukoba, važno je da naglasimo da su posledice sukoba najteže za obične ljude. Svaki sukob, bilo da je u pitanju rat, politička kriza, ili prirodna katastrofa, pre svega pogađa civile, a posebno ranjive grupe poput dece, žena, starijih i manjina. Ono što vidimo danas, bilo da je u pitanju rat u Ukrajini, sukobi u Siriji ili prirodne katastrofe poput poplava u Bosni i Hercegovini, jeste da su osnovna ljudska prava često zanemarena ili direktno ugrožena. Zadatak međunarodnih organizacija, ali i nas na nacionalnom nivou, jeste da osiguramo poštovanje ljudskih prava i u najtežim uslovima. To znači da moramo pružiti zaštitu ljudima koji su pogođeni sukobima, ali i da radimo na tome da se preventivno deluje kako bi se sprečile krize. Kada govorimo o Bosni i Hercegovini i prirodnim katastrofama koje su zadesile ovaj region, tu je od ključnog značaja solidarnost i zajednički rad lokalnih i međunarodnih organizacija kako bi se pogođenim ljudima što brže i efikasnije pomoglo.

Zabranjeno preuzimanje dela ili čitavog teksta i/ili foto/videa, bez navođenja i linkovanja izvora i autora, a u skladu sa odredbama WMG uslova korišćenja i Zakonom o javnom informisanju i medijima.

Kurir televizija je dostupna na kanalu broj 109 za korisnike MTS Iris TV, na kanalu 9 za korisnike m:SAT TV, Supernova i Yettel Hipernet TV, na kanalu 108 za korisnike BeotelNet, na kanalu 8 za korisnike Orion telekoma i na kanalu broj 112 za korisnike Sat-trakt na teritoriji Srbije, u okviru platforme M:tel u Crnoj Gori i Bosni i Hercegovini i MTEL Global u dijaspori, kao i na aplikaciji Arena Cloud.

Kurir.rs