Risto je bio mladi konobar kada je za stolom na stanici zapazio trojicu čudnih mladića: Njegov sledeći potez tada je spasio 400 života u Sarajevu

Oktobar 1984. Železnička stanica u Sarajevu. Mešaju se zvukovi sirena, žamor putnika i suze onih koji ostaju na peronima ispraćajući voljene.

Zapazio trojicu sumnjivaca

Za jednim od stolova u restoranu na Železničkoj stanici, gde je taj Trebinjac svakodnevno usluživao goste svih naroda i narodnosti, jer te '84. ceo svet se sjatio u grad pod Trebevićem, zapazio je trojicu mladića, sa čudnim “prtljagom”.

Došaptavali su se, povremeno bacajući pogled na prtljag. Znao je da nešto nije u redu. I bio je u pravu. Ispod stola je bila bakarna rolna iz koje su virili štapini eksploziva.

- Prišao sam do susednog stola, praveći se da čistim, a jednim uhom sam osluškivao o čemu sumnjiva trojka priča. Po naglasku nisu bile Sarajlije. Nisam razumeo svaku reč, ali i ono što jesam bilo je dovoljno da shvatim da ne planiraju ništa dobro, da to nisu obični putnici. Načuo sam da spominju voz koji je stajao na trećem peronu i u 11.45 trebalo je da krene ka Zagrebu preko Banjaluke. Čuo sam: “uništi zagrebački” i sve mi je postalo jasno - počeo svojevremeno Masleša za “Glas” priču o nesvakidašnjem događaju o kome je ćutao godinama.

Sarajevskom Železničkom stanicom u ta vremena, priseća se, prolazilo je i do 15.000 putnika dnevno. S obzirom na to da je grad bio domaćin Zimskih olimpijskih igara u februaru te godine, svi, pa čak i konobari, prošli su određenu obuku iz oblasti bezbednosti. Ni slutio nije da će te lekcije jednoga dana sačuvati 400 glava.

- Bili su mi sumnjivi i nisam mogao da ne pratim njihovo kretanje. Dvojica su otišla u banku, a jedan se uputio ka peronu na kome je stajao voz za Zagreb. Požurio sam da nađem policajca da kažem da se nešto dešava. Govorio sam pomalo uzbuđeno i nervozno da je čovek ušao sa eksplozivom u zagrebački voz, a policajac Mile Gavrilović u neverici je gledao u mene. Na prvu nije mi verovao - kazuje Masleša.

Našao eksploziv ispod radijatora

Gavrilović je sa kolegom otišao u voz, putnici su već bili na svojim mestima, čekalo se samo da se mašina zahukta šinama ka prestonici Hrvatske. Našli su bakarnu rolnu u koju je bio zamotan eksploziv, ali ništa više.

- U trenutku sam se zamislio, što mi je sve to trebalo, kod kuće me čeka žena i dvoje dece. Što nisam gledao svoja posla. Misli su se rojile. Ipak, nisam mogao da ostanem miran. U vazduhu se osećalo da nešto nije u redu. Ušao sam u voz. Putnici nisu imali pojma šta se dešava. Zajedno sa Gavrilovićem počeo sam da pregledam po kupeu, toaletu, nigde ništa. Policajac je držao tog muškarca koji je sa eksplozivom krenuo u voz. Viknem na njega pitam gde je ostavio eksploziv, a on krenu glavom na mene i zapreti mi da ću odgovarati. Izmaknem se i ispod radijatora koji se nalaze u hodniku duž celog vagona ugledam štapine eksploziva. Izvlačio sam jedan po jedan, tačno šest i po kilograma eksploziva - priča Masleša.

Niko tada nije bio srećniji od njega.

Tek kada je ovaj goloruki Trebinjac od sigurne smrti oteo stotine putnika, na stanici su se sjatili pripadnici tadašnje Službe državne bezbednosti koji su mu na neki način zapretili da o tom događaju više ne govori.

Vrijeme je prolazilo i svi važni datumi su prolazili. Niko ni slova nije reko o hrabrosti ovog plemenitog čoveka, a kamoli da su njegovo ime stavili na spisak zaslužnih građana kojima se dodjeljuju zahvalnice i plakete. Policajac Gavrilović je unapređen i primio je nagradu. Masleše su se setili tek dve godine kasnije, kada su mu uručili zahvalnicu SUP-a Novo Sarajevo i kad je od firme primio plaketu povodom 15. aprila - Dana železničara.

- Bez obzira na sve to ja sam ponosan i srećan jer sam spasio ljude i materijalna dobra. I opet bih učinio isto - kazao je Masleša.

Najlepše godine života proveo je u Sarajevu. A onda je došao rat.

Spasavajući živu glavu otišao je u rodno Trebinje. O svom herojskom podvigu ćutao je godinama. Nakon što je 11. septembra 2001. godine “Al-Kaida” izvela teroristički napad na Njujork, zbog čega je drhtao ceo svet, Masleša je dobio poziv od novinarke iz jednog hrvatskog medija.

- Ne znam kako je došla do mene, ni gde je sve to prokopala. Upitala me: “Jeste li svesni šta ste napravili, koliko je Vaše delo”. Nisam se nadao pitanju, a ni pozivu da govorim u medijima. Tada sam ispričao sve ono o čemu sam ćutao godinama. Usledili su brojni pozivi novinara - rekao je Masleša.

Ni dan-danas, kazao je, ne zna ko je pokušao teroristički napad na “zagrebački voz”.

- Mišljenja sam da je to bio početak islamskog fundamentalizma i terorizma na ovim prostorima i da su uspeli tada u svojoj nameri, ko zna kakvu bi poruku teroristi poslali i nama u BiH i Zapadu - kazao je Masleša.

Risto Masleša je ove godine dobio je besplatnu godišnju voznu kartu koja mu omogućava putovanja svim vozovima na području Republike Srpske, Srbije i Crne Gore.

U izjavi za Herceg televiziju, Masleša je kazao da mu je ovo priznanje uručeno kao znak zahvalnosti za herojski čin iz 1984. godine. Istakao je da su mu priznanje i besplatnu kartu dodelile Željeznice Republike Srpske, Železnice Srbije i Železnički prevoz Crne Gore, na čemu im je, kako kaže, iskreno zahvalan.

„Drago mi je što moje delo nije palo u zaborav“, poručio je Masleša.

Za hrabrost koju je pokazao pre gotovo četiri decenije, Masleša je ranije odlikovan Orden Miloša Obilića, a dobitnik je i Plakete grada Trebinja.

Kurir.rs/Glas srpske