"ŠMIT PODNEO OSTAVKU POD PRITISKOM AMERIČKE ADMINISTRACIJE!" Analitičari o odlasku visokog predstavnika
Naveo je da je on lično odlučio da okonča svoju službu u sprovođenju mirovnog procesa u Bosni i Hercegovini, međutim u javnosti se spekuliše da to nije stvarni razlog, već pritisak Amerike i njenog predsednika Donalda Trampa.
Predsednik SNSD Milorad Dodik, koji je svih ovih godina praktično bio u ključajućim odnosima sa Šmitom, nije propustio priliku da likuje i podseti svet da "Šmit iz BiH odlazi onako kako je u nju došao, bez legitimiteta, bez odluke Saveta bezbednosti UN i bez međunarodnog prava na svojoj strani.
Marko Lakić, urednik digitalnog izdanja dnevnog lista "Politika", Perko Matović, savetnik ministra informisanja i Milan Jolović, pukovnik u penziji govorili su u emisiji "Usijanje" upravo o ovoj temi.
Jolović je istakao da je Kristijan Šmit smenjen usled neispunjavanja američkih uslova:
- Visokog predstavnika Šmita, političko rukovodstvo Republike Srpske nije priznavalo. Priča se u medijima da je on pod pritiskom američke administracije podneo ostavku. Radi se o južnoj interkonekciji.To je američki projekat gde je cilj da se kompletna istočna i centralna Evropa poveže sa tim plinskim terminalom koji se nalazi u Jadranskom moru na hrvatskom ostrvu Krko, kako bi kompletna istočna i srednja Evropa bile nezavisne od ruskih energenta, te da bi terminal snabdevali Amerikanci - kaže Jolović dodajući da je u Bosni i Hercegovini na snazi sudar nemačkih i američkih interesa:
- Govori se da je Šmit bio pod američkim pritiskom jer nije želeo da ispuni određene uslove koji su hteli Amerikanci da realizuju. Pre nekoliko dana je Bosna i Hervegovina potpisala ugovor za tu interkonekciju, kako bi se izvršila gasifikacija sa te strane, a ne da zavise od Turskog toka.
Navodi da je Šmit imao toliko široka ovlašćenja da je mogao da suspenduje ustav, da smeni predsednika kao i da zabrani nekom da se bavi politikom.
- Opstajao je na toj poziciji sve do momenta kada se nije suprotstavio američkim interesima u Bosni i Hercegovini. U Republici Srpskoj se dobro prihvatila njegova ostavka.
"Nesrećna i nefunkcionalna zemlja"
Lakić kaže da je problem bio u državi Bosni i Hercegovini, koja duži niz godina funkcioniše u sivoj zoni sa nepostojećom putanjom za budućnost:
- Bosna i Hercegovina je duboko nesrećna i nefunkcionalna zemlja sa tri naroda, konfesije koji su podeljeni. Te rane nikada nisu zacelile, Dejton je odigrao veliku ulogu, rat je zaustavljen međutim, ta platforma je bila aktuelna samo u jednom periodu. Tri naroda su duboko podeljena - kaže on dodajući da je i sam doživeo neprijatnost:
- Na ulasku u Bosnu i Hercegovinu su mi rekli da imam kaznu, ja sam ih pitao gde, oni ne znaju da mi odgovore, ali su me upozorili da ukoliko uđem, neću moći da izađem iz države ukoliko ne platim kaznu. Na Mostaru sam pokušao da saznam da li je ta kazna tamo napisana, kao i u Sarajevu,Olovu i Kladnju. Oni nemaju zajednički sistem i ti njihovi kantoni apsolutno ne funkcionišu i niko nije mogao da mi da informaciju o kazni. Sve se sliva u lokalnu vladu.
Perko Matović kazao je da je Šmit bio nelegalan i nelegitiman predstavnik, jer ga 2 od 3 naroda Bosne i Hercegovine nisu prihvatila kao visokog predstavnika:
- To je prvi visoki predstavnik koji je imao problem i sa Hrvatima, koji je bonska ovlašenja upotrebio protiv nekog drugog a da nije protiv Srba. Upotrebljeni su protiv Hrvata tokom izborne noći u korist bošnjačke majorizacije Hrvata. Svi visoki predstavnici pa i ovaj pokušavali su da grade Bosnu i Hercegovinu na muslimanskom trijumfalizmu a ne na građanskoj državi. Gražanska država je bila samo među faza u izgradnji bosanske države - kaže Matović i dodaje:
- Treći entitet nikako ne dovodi u pitanje ništa što ima veze sa Republikom Srpskom, čak treći entitet ne dovodi u pitanje ni Dejtonski sporazum, već Vašintgtonski sporazum. U tom sporazumu su Frano Tuđman i Alija Izetbegović napravili sporazum o tome da se Herveg Bosna prisjedini tadašnjoj teritoriji koju je držala tzv. Republika Bosna. Ta Republika Bosna i tzv. država Herceg Bosna su se ujedinile u ono što mi danas zovemo Federacija. Tako da svaka predložena teritorija trećeg entiteta ne ugrožava Republiku Srpsku. Mi bi trebali da aktivno to podržavamo jer je konfederalno udruženje najbolje za BIH.
Zabranjeno preuzimanje dela ili čitavog teksta i/ili foto/videa, bez navođenja i linkovanja izvora i autora, a u skladu sa odredbama WMG uslova korišćenja i Zakonom o javnom informisanju i medijima.
Kurir.rs
