PM ČESTICE PONOVO POVIŠENE U PLJEVLJIMA: Termoelektrana više nije glavni zagađivač, merenja zabrinula građane
U Pljevljima su krajem juna i početkom jula ponovo zabeležene povremeno visoke koncentracije štetnih PM čestica. Da li je ekološka rekonstrukcija Termoelektrane smanjila njen uticaj na životnu sredinu, kakvi su rezultati merenja emisija štetnih materija i šta bi mogao biti uzrok povećanog zagađenja, istražio je Dejan Kandić.
Od grada koji zimi prekrivaju magla, smog i dim do mesta koje leti izgleda kao razglednica – kontrast je na koji su stanovnici odavno navikli. Zato su pažnju privukli podaci sa merne stanice koji pokazuju povišene koncentracije štetnih PM čestica usred leta. Za razliku od zime, kada se odgovornost najčešće pripisuje Termoelektrani, ovog puta uzrok se ne traži u njenom radu.
„Sada definitivno nisu individualna ložišta. Nije ni Termoelektrana, jer je urađeno odsumporavanje. Pljevlja su trenutno jedno veliko gradilište, pa imamo prašinu na sve strane. I u samom centru grada radi se na toplifikaciji, a na obodu grada nalazi se veliko eksploataciono područje Rudnika uglja“, rekao je ekološki aktivista Vaso Knežević.
Ekološka rekonstrukcija, prema dostupnim podacima, smanjila je negativan uticaj Termoelektrane „Pljevlja“ na životnu sredinu. Merenja Centra za ekotoksikološka ispitivanja (CETI) pokazala su da su svi parametri koji utiču na aerozagađenje višestruko ispod dozvoljenih granica.
„Srednja polučasovna vrednost praškastih materija iznosi 6,3 mg/m3, što je ispod propisane granične vrednosti od 20 mg/m3. Kada je reč o srednjim polučasovnim vrednostima ukupnih azotnih oksida, odnosno azot-dioksida, izmerena vrednost je 97,8 mg, što je takođe ispod propisane granične vrednosti od 200 mg/m3. Srednja polučasovna vrednost sumpor-dioksida izmerena je na 30,2 mg, što je takođe ispod propisane granice od 200 mg/m3“, rekao je direktor TE „Pljevlja“ Žarko Ćaćić.
Pozitivni efekti rekonstrukcije najvidljiviji su poređenjem emisija sumpor-dioksida i azotnih oksida u poslednjih pet godina pre rekonstrukcije sa rezultatima najnovijih merenja. Ipak, postoje sumnje da posao još nije u potpunosti završen.
„I dalje se procedne vode sa šljakišta Maljevac, preko nekadašnjeg korita Paleškog potoka, ulivaju u reku Vezišnicu. Pre nekoliko dana imali smo i pomor ribe nizvodno od Termoelektrane“, istakao je Knežević.
Ćaćić je naveo da su pre dva do tri dana obavljena probna ispitivanja i da je postrojenje za prečišćavanje otpadnih voda, koje obuhvata fekalnu kanalizaciju, praktično prvi put pušteno u rad.
„Ostatak postrojenja, kada je reč o tehničkim otpadnim vodama, koristi se u okviru projekta ekološke rekonstrukcije, jer se deo tih voda nakon obrade ponovo vraća u sistem“, objasnio je Ćaćić.
Rekonstrukcija je donela i novi način transporta pepela i šljake – kamionima do deponije Maljevac. Takav model kritikuju građani i ekolozi, ali bi eventualni problemi koje nosi uskoro trebalo da budu svedeni na minimum.
Kako je rekao Ćaćić, Elektroprivreda je pronašla kupca za ove nusproizvode, što bi trebalo da smanji količine pepela i šljake koje se odlažu na deponiji.
Kurir.rs/RTCG
