CRNOGORSKE ŠKOLE POHAĐA 6.717 STRANIH UČENIKA: Najviše njih dolazi iz četiri države, pojavili su se ozbiljni problemi
- Za đake koji ne znaju dovoljno jezik nastave obezbeđena su dva dodatna časa sedmično, ali nastavnici kažu da je rad u praksi često težak.
- Zavod za školstvo dao je smernice za uključivanje i ocenjivanje, dok škole formiraju timove za podršku učenicima i roditeljima.
Osnovne i srednje škole u Crnoj Goritrenutno pohađa 6.717 stranih državljana, a najveći broj učenika dolazi iz Rusije, Srbije, Ukrajine i Turske, saopšteno je Portalu RTCG iz Ministarstva prosvete, nauke i inovacija.
Za decu koja ne poznaju dovoljno jezik na kojem se izvodi nastava obezbeđena su dva dodatna časa sedmično, dok škole, uz podršku Ministarstva i Zavoda za školstvo, organizuju i druge oblike pomoći kako bi se učenici što lakše uključili u nastavu i školsku sredinu. Ipak, iskustva nastavnika pokazuju da rad sa decom koja ne govore crnogorski jezik u praksi može biti veoma zahtevan.
Prema podacima Informacionog sistema crnogorskog obrazovanja, u osnovnim i srednjim školama ima ukupno 6.717 učenika stranih državljana.
Iz Ministarstva nisu dostavili precizne podatke o broju učenika po pojedinačnim državama, ali navode da ih najviše dolazi iz Rusije, Srbije, Ukrajine i Turske. Strani učenici, kako objašnjavaju, imaju ista prava na obrazovanje kao i crnogorski državljani.
- U skladu sa Opštim zakonom o obrazovanju i vaspitanju, stranci kojima je odobren privremeni ili stalni boravak u Crnoj Gori, kao i stranci koji traže međunarodnu zaštitu, lica sa odobrenom međunarodnom ili privremenom zaštitom i lica bez državljanstva jednaki su u ostvarivanju prava na obrazovanje sa crnogorskim državljanima, u skladu sa posebnim zakonom - naveli su iz Ministarstva u odgovorima za Portal RTCG.
Kako dodaju, ni sama procedura upisa ne razlikuje se u odnosu na domaće učenike.
- Upisna procedura oslanja se na odredbe Opšteg zakona o obrazovanju koje stranim državljanima sa prebivalištem u Crnoj Gori obezbeđuju jednakost u ostvarivanju prava na obrazovanje, a samim tim i upisna procedura se ne razlikuje u odnosu na naše učenike - pojasnili su oni.
Posebna podrška organizovana je za učenike koji ne poznaju dovoljno jezik nastave.
- U školama se realizuje podrška učenju našeg jezika kao nematernjeg prema javno važećem predmetnom programu sa dva dodatna časa sedmično, koji se finansiraju iz budžeta Ministarstva prosvete, nauke i inovacija. U odnosu na njihove potrebe, škole se, u skladu sa ustaljenom praksom, obraćaju Ministarstvu koje daje saglasnost za organizaciju dodatna dva časa sedmično. Sve škole koje prepoznaju ovu potrebu, uz podršku MPNI, u prilici su da realizuju ovaj vid podrške - naveli su iz Ministarstva.
Međutim, iskustva iz učionice pokazuju da je rad sa učenicima koji ne govore crnogorski jezik često složeniji nego što izgleda na papiru.
Za nastavnicu iz jedne podgoričke osnovne škole držati čas đacima koji ne govore crnogorski jezik predstavlja veliki izazov. Kako je kazala za Portal RTCG, trenutno u odeljenju ima učenike izTurske, Ukrajine i Rusije.
Nastava se, prema njenim rečima, često odvija tako što izgovori dve rečenice, a zatim sačeka da ih Google Translate prevede. Za to vreme ostala deca često pričaju, pa je rad dodatno otežan.
Prema njenim rečima, u školi trenutno nema organizovane podrške za strane učenike u učenju crnogorskog jezika kao što je to ranije bio slučaj, kada su đaci odlazili u OŠ "Novka Ubović".
Kaže da škola planira da se dogovori sa ostalim školama kako bi se pronašlo rešenje za dalju podršku učenicima.
Slično iskustvo ima i učiteljica iz jedne podgoričke osnovne škole, koja je u radu sa učenicima takođe koristila Google Translate.
Pre nekoliko godina imala je tri đaka iz Rusije i jednog izTurske. Kako navodi, podršku u učenju jezika dobijali su tako što su išli u OŠ "Novka Ubović", dok su neki učenici sami potražili i privatne časove.
Matematika se, prema njenim rečima, lakše radila, dok je jezik predstavljao znatno veći izazov.
Zavod za školstvo izradio je i školama dostavio smernice za uključivanje učenika sa drugih govornih područja u obrazovno-vaspitne ustanove u Crnoj Gori, kao i smernice za njihovo vrednovanje i ocenjivanje.
- Smernice za vrednovanje i ocenjivanje učenika sa drugih govornih područja izrađene su s obzirom na to da je kao najveći izazov u radu istaknut problem ocenjivanja učenika. Protokol za posmatranje dece sa smetnjama u razvoju je prilagođen i implementira se - navode iz Ministarstva.
U školama se formiraju i timovi koji kontinuirano pružaju podršku učenicima i roditeljima.
- Realizuju se časovi dopunske i dodatne nastave, slobodne aktivnosti i deca se uključuju u aktivnosti u ustanovama, što doprinosi njihovoj integraciji sa vršnjacima - saopštili su oni.
Podaci o broju stranih učenika dolaze u trenutku kada se u Crnoj Gori beleži i veliki broj stranih državljana sa dozvolom boravka.
Centar za građansko obrazovanje saopštio je juče, pozivajući se na podatke Ministarstva unutrašnjih poslova iz septembra 2026. godine, da dozvolu boravka u Crnoj Gori ima 69.945 stranih državljana.
Najbrojniji su državljani Rusije, kojih je 17.907, zatim Srbije sa 15.287 i Turske sa 10.600. Te tri grupe čine 63 odsto svih stranih državljana sa dozvolom boravka u Crnoj Gori.
Slede državljani Bosne i Hercegovine, kojih je 3.801, učenici sa Kosova i Metohije 3.139, državljani Albanije 3.064, Azerbejdžana 2.552, Ukrajine 1.614, Severne Makedonije 1.174 i Nemačke 1.093.
CGO je podsetio i da je Državna revizorska institucija u izveštaju "Efikasnost realizacije aktivnosti u oblasti integrisanog upravljanja migracijama u periodu 2021–2025" navela da je tokom 2025. godine u Crnoj Gori boravilo 107.506 stranih državljana, dok je broj stranaca sa privremenim boravkom porastao sa 35.881 u 2021. na 67.807 u 2025. godini.
Upozoravaju da podaci MUP-a, popisa stanovništva iz 2023. godine i nalazi DRI nisu direktno uporedivi, jer se odnose na različite periode i obuhvate, ali ocenjuju da zajedno ukazuju na obim i dinamiku promene migracione slike Crne Gore.
- Migraciona politika ne može se voditi na osnovu nepotpunih podataka i reakcija od slučaja do slučaja. Ovako dinamična migraciona kretanja zahtevaju ozbiljnije planiranje, redovno ažurirane i javno dostupne podatke i institucionalni odgovor koji prati stvarno stanje - poručili su iz CGO-a.
(Kurir.rs/RTCG)
