ZAGREB PODIGAO ULOG: Hrvati traže 2,7 milijardi dolara ili blokiraju evropski put Crne Gore?
- Ocenjuje se da Hrvatska time pojačava pritisak na Crnu Goru i povezuje bilateralne sporove sa evropskim putem.
- Kao otvorena pitanja navode se "Jadran" i Prevlaka, uz tvrdnju da se rešenja traže mimo mehanizama sukcesije.
Izjava hrvatskog ministra spoljnih poslova Gordana Grlića Radmana da Zagreb od Podgorice traži navodnu vojno-imovinsku odštetu veću od 2,7 milijardi dolara predstavlja, prema oceni autora ovog teksta, eskalaciju pritiska Hrvatske na Crnu Goru.
Autor tvrdi da pitanje otvorenih sporova sve više izlazi iz okvira međunarodnog prava i prava sukcesije i prerasta u političko uslovljavanje, pri čemu se članstvo Hrvatske u Evropskoj uniji, kako se navodi, koristi kao dodatni pritisak na susednu državu.
Od dobrosusedskih odnosa do novih zahteva
Godinama je iz Zagrebastizala poruka o podršci evropskom putu Crne Gore. Međutim, prema autoru teksta, praksa pokazuje drugačiju sliku. Kako se navodi, napredak Podgorice u procesu evropskih integracija prati otvaranje novih pitanja i zahteva koji su finansijski i politički sve zahtevniji.
Pitanje školskog broda "Jadran" i razgraničenja na Prevlaci godinama su među otvorenim temama u odnosima dve zemlje.
Sada se, kako tvrdi autor, na dnevnom redu pojavljuje i iznos od 2,7 milijardi dolara, koji je, prema navodima teksta, zasnovan na jednostranim procenama.
Da li Zagreb koristi članstvo u EU kao polugu?
Autor ocenjuje da bi umesto bilateralnog rešavanja sporova kroz dijalog i međunarodne mehanizme moglo doći do korišćenja evropskih integracija kao sredstva pritiska na Crnu Goru, koja je zemlja kandidat za članstvo u EU.
U tekstu se posebno problematizuje mogućnost povezivanja bilateralnih pitanja sa procesom pristupanja Evropskoj uniji, uz tvrdnju da bi takav pristup omogućio Hrvatskoj da svoju pregovaračku poziciju koristi za iznuđivanje ustupaka od Podgorice.
Šta predviđa Sporazum o sukcesiji?
Autor takođe dovodi u pitanje postavljanje finansijskih zahteva izvan mehanizama predviđenih sporazumima o sukcesiji bivše SFRJ.
Prema toj interpretaciji, jednostrano određivanje iznosa naknade i uslovljavanje rešavanja bilateralnih pitanja predstavljali bi pokušaj nametanja rešenja mimo postojećih međunarodnih mehanizama.
Gde su granice crnogorskog popuštanja?
U tekstu se ocenjuje da se Crna Gora nalazi pred ozbiljnim testom svoje pregovaračke pozicije. Autor smatra da bi prihvatanje logike prema kojoj se evropske integracije povezuju sa milijardama dolara ili ustupanjem državne imovine moglo značajno ograničiti prostor Podgorice za samostalno vođenje politike.
Zaključak autora jeste da Crna Gora treba da insistira na rešavanju otvorenih pitanja kroz dijalog i međunarodno pravo, uključujući mogućnost angažovanja nezavisnih arbitražnih mehanizama, umesto kroz rokove i političko uslovljavanje.
(Kurir.rs/Borba.me)
