Ujedinjene nacije su danas napravile istorijski iskorak ka većoj transparentnosti tajnovitog procesa izbora sledećeg generalnog sekretara time što su svim članicama dale priliku da ispitaju kandidate. U predstavljanju u Generalnoj skupštini UN, Lukšić je rekao da i je Crna Gora "mnogo uložila u očuvanje multikulturalnog, multireligijskog i multietničkog identiteta".
On je ukazao da je stanje međunarodnog mira i bezbednosti razlog za duboku zabrinutost jer "u prevelikom broju mesta međunarodna zajednica nije bila u mogućnosti da spreči i prekine krvoproliće i zaustavi patnje i stradanja miliona ljudi".
"Kompleksni izazovi, kao što su savremeni i dugotrajni konflikti, teške humanitarne situacije, talasi migranata/izbeglica, širenje međunarodnog terorizma i nasilnog ekstremizma, testiraju našu sposobnost da zaštitimo Povelju UN i osiguramo efikasnu zaštitu civila, posebno onih najranjivijih", rekao je Lukšić. On se založio za poštovanje međunarodnog prava i jačanje kolektivnih napora da primat imaju politička rešenja za premošćavanje razlika, za smirivanje napetosti i postizanje održivog mira i stabilnosti, uz obnovljene napore za razoružanje.
"Ja čvrsto verujem da možemo uraditi više na jačanju kapaciteta i sredstava za prevenciju i medijaciju", rekao je Lukšić o UN. On je kazao i da se mora obezbediti veće učešće žena i mladih u rešavanju problema i uzroka konflikata i ekstremizama, kao i u humanitarnoj aktivnosti, uz partnerstvo s regionalnim i sub-regionalnim organizacijama.
"Ovo ujedno znači i jačanje regionalne saradnje", kazao je Lukšić. Naveo je da je, zajedno s kolegama iz regiona Jugoistočne Evrope i Evropske komisije pre tri godine razradio efikasni format Zapadnobalkanske šestorke kao deo širih regionalnih inicijativa. Lukšić koga je za generalnog sekretara UN kandidovala Vlada Crne Gore, rekao je da čvrsto veruje da bi trebalo razgovarati o Najrobiju kao sedištu zamenika generalnog sekretara, uz napore da najviši upravljački tim karakterišu rodna ravnopravnost i ravnopravno regionalno učešće.
Predložio je i da se u Sekretarijatu uspostavi Kancelarija za mlade. Generalni sekretar, u okviru pripreme budžeta UN za 2018-2019. mora sprovesti dubinski pregled tekućeg budžeta u skladu sa Agendom 2030. što znači programsko budžetiranje. "To bi trebalo da rezultira većom fleksibilnošću osnovnog budžeta (core budget) za davanje prioriteta prevenciji, medijaciji, agendi ljudskih prava, kao i kancelarijama koje su zadužene za tesnu saradnju s regionalnim aranžmanima", smatra Lukšić. Pred kraj govora Lukšić je rekao da je istina da bi pojedinci mogli istaći da on nema iskustva u radu unutar UN.
"Ali svakako jesam stekao veliko iskustvo radeći sa UN-om. Godine 2009, Vlada Crne Gore je potvrdila naše učešće u programu 'Delujući kao jedan', kao jedna od zemalja-volontera. Sada smo u finalnoj godini prvog integrisanog programa 2010-2016". "Naše iskustvo sada obilazi svet, kao jedan od primera dobre prakse u procesu pripreme za primenu novog UNDAF-a, u skladu sa Agendom 2030. U slučaju Crne Gore, ovo nam je pomoglo da ostvarimo naš cilj – brži razvoj", rekao je Lukšić.
Za funkciju šefa Ujedinjenih nacija bori se još osam kandidata. To su bivši predsednik Generalne skupštine UN i bivši ministar spoljnih poslova Srbije Vuk Jeremić, bivši predsednik Slovenije Danilo Tirk, nekadašnji šefovi hrvatske, moldavske, bugarske i makedonske diplomatije Vesna Pusić, Natalija German, Irina Bokova i Srđan Kerim, i bivši premijeri Portugalije i Novog Zelanda Antonio Gutereš i Helen Klark.
Generalnog sekretara UN bira Generalna skupština UN, na preporuku Saveta bezbednosti UN, što podrazumeva saglasnost svih pet stalnih članica koje imaju pravo veta. U slučaju da Savet bezbednosti UN ne može da se saglasi o kandidatu, odluka ostaje na Generalnoj skupštini UN.
