U Crnu Goru se sa ratišta Islamske države vratilo osam muškaraca, jedna žena i jedno dete.
Pravosudni organi su u fazi takozvanog izviđaja nekoliko predmeta, ali za sada nema ni nagovještaja kada bi se neki od njih mogli procesuirati do faze otvaranja sudskih postupaka, piše Pobjeda.
Nedavno objavljena informacija da je u Siriji zarobljen crnogorski državljanin Dino Alijagić iz Podgorice, ponovo je aktuelizovala problem procesuiranja učesnika na stranim ratištima, ali i svojevrsne "katalogizacije" ne samo motiva potencijalnih ratnika, nego i identifikovanja barem delova organizacionih struktura bez kojih bi takvi poduhvati bili tek na nivou avanturističkih pokušaja.
Crnogorski pravni stručnjaci upozoravaju na činjenicu da se do relevantnih dokaza o nečijem učešću na sirijskim, iračkim ili libijskim ratištima vrlo teško dolazi, a naročito je teško dokazivo učešće u borbenim dejstvima u državama u kojima je, zbog haotičnog stanja, vrlo komplikovano razlučiti što su vojne, a što paravojne formacije, gde se prelazi linija civilne, humanitarne ili solidarne logistike i gde završava univerzalno pravo na samoodržanje, pa samim tim i na samoodbranu.
Pobjeda navodi da je na prostorima bivše Jugoslavije procesuirano više od 50 džihadističkih povratnika, a najviše u Bosni i Hercegovini - 23.
Osuđena su 22 na ukupno više od 50 godina robije. U proseku manje od 2,5 godine jer nije bilo dokaza da je neko od njih učestvovao u borbenim operacijama, pa nisu mogle da budu izrečene zakonom predviđene maksimalne kazne.
Navodi se da je, prema raspoloživim podacima, na najdužu kaznu u regionu osuđen je Zećija Ćazimi, vođa i propovednik najradikalnijih islamističkih radikala sa Kosova. U zatvoru bi trebalo da provede narednih deset godina, ali navodi se da je njegova kačanička logistika toliko moćna da ga štiti od svakog, pa i najblažeg vida eventualne represije.
(Kurir.rs/Tanjug)
Foto: AP
NE PROPUSTITE
POGLEDAJTE BONUS VIDEO:
Ratuju za veru, ali i debelu platu: Ko su ljudi koji iz Srbije odlaze na sirijski front?
