Aktuelna kriza između Hrvatske i Slovenije oko razgraničenja na moru kod Piranskog zaliva, potisnula je u drugi plan činjenicu da Hrvatska sličan problem ima i s preostale dve susedne zemlje na obali Jadrana - Crnom Gorom i Bosnom i Hercegovinom.
Ipak, zajednička Komisija za razgraničenje RH i CG se nije sastala već tri godine, a u međuvremenu se i dalje sprovodi dogovoreni protokol iz 2002. godine.
Pravnik i bivši hrvatski diplomata Davorin Rudolf rekao je da za sve države na svetu postoje dva temeljna pravila o granicama, prema međunarodnom pravu.
"Prvo, uzima se u obzir granica koja je zatečena na dan sticanja nezavisnosti, a taj princip se u pravu naziva 'uti possidetis juris', i sve države nastale iz SFRJ su dale službenu izavu da će se toga držati. Kopno dakle nije sporno, a tamo gde je bilo, išlo se metar po metar, i sasvim precizno se utvrdilo gde šta pripada. Drugo pravilo odnosi se na more, i reguliše ga UN-ova Konvencija o pravu mora. Ono kaže da se morska granica kreće crtom sredine između kopnenih tačaka dveju država - sve dok se te države ne dogovore drugačije“, objašnjava Rudolf.
On je dodao da je interes Crne Gore kod Prevlake bitno naglašeniji, nego interes Hrvatske.
"Reč je o sigurnosnom pitanju, zbog ulaska u Boku kotorsku. Smatram zato da se, prema boljoj praksi međunarodnih odnosa, taj argument može uzeti u obzir, naročito zato što Hrvatskoj to ništa bitno ne menja. Moramo povesti računa da i od toga ne nastane žarište nekakve trajne napetosti koja može poslužiti samo sumnjivim ciljevima”, kaže Rudolf i dodaje da se takva pitanja ne uređuju nužno menjanjem granica, nego uvek kao sredstvo ostaje i dogovor oko posebnog pograničnog režima koji uzima u obzir potencijalne izuzetke.
Kurir.rs/DW.com
Foto: Profimedia
NE PROPUSTITE
POGLEDAJTE BONUS VIDEO:
KURIR TV VESTI! ISTORIJSKI SUSRET U BEOGRADU POSLE TRI DECENIJE! Evo šta Srbija može da očekuje od posete japanskog premijera!
