Ne zna se ni šta će biti sa tim hotelom u slučaju da se Rus pojavi.
Još pre dolaska u Crnu Goru, Šehovcov je bio pod međunarodnom poternicom izdatom u Kazahstanu.
Informacija o poternici mogla se pronaći na Kazahstanskom informacionom portalu pre više godina.
Taj portal svojevremeno je objavio priču i o velikoj korupcionaškoj aferi, u koju su bili upleteni najviši zvaničnici te države.
Šehovcov se, navodno, nalazio na čelu firme “Bonita inženjering”, koja je važila za kompaniju čiji je nezvanični vlasnik bila supruga jednog tamošnjeg političara. Prema tom portalu, rukovodstvo kompanije razbežalo se iz Kazahstana još 2006. godine.
Činjenica da je on baš u to vreme kupio hotel “Jelovica” na istoimenoj planini, dvadesetak kilometara od Berana, govori u prilog tome da je Šehovcov bio u grupi rukovodilaca koji su pobegli iz Kazahstana.
Hotel je kupio od nekada poznatog crnogorskog preduzimača Radomira Raičevića. Obećao je da će od planine, koja čini deo Bjelasice, napraviti crnogorski Zlatibor. Sa njim je tada bila i devojka koju je predstavljao kao suprugu Anželu, koje takođe nema od kada se Nikolaj izgubio.
Već tada bilo je čudno i to što Nikolaj skoro dve godine nije išao nigde dalje od Berana. Šehovcov je u tom kraju stekao mnoga poznastva. Agilan, u stalnoj “gotovosti”, sa gojzericama na nogama i ruksakom na leđima, delovao je uvek spremno za akciju.
Mnogi su poverovali u njegove priče da će pored starog hotela izgraditi još čitav kompleks novih, žičare, uspinjače i sve što uz to ide. Tek kada se 2009. godine iznenada izgubio, kao što je i došao, počele su da kruže priče kako se on u Crnoj Gori krio. Pričalo se, takođe, i da je u Beranama boravio ilegalno i kako je trebalo da bude proteran, ali da je usledila intervencija “sa vrha, da se ne dira, jer je u pitanju investitor“.
Tome u prilog govori činjenica da je Nikolaju Vasiljeviču Šehovcovom pasoš, koji je pet godina ranije izdalo rusko ministarstvo inostranih poslova, istekao 4. februara 2009. godine. Nikolaju se trag izgubio krajem te godine, što znači da od februara 2009. nije mogao boraviti u Crnoj Gori, sve i da nije imao poternicu.
Prodavac hotela Radomir Raičević tvrdi da mu taj "strateški investitor“, osim kapare, nikada nije dao ostatak novca.
“Uporno pokušavam da uđem u trag tom čoveku”, kaže Raičević.
Pojasnio je da je preko prijatelja u Rusiji saznao da Šehovcova neko zbog nečega traži.
"Uz kaparu, na poverenje, dok on navodno ne prebaci novac, omogućio sam mu da prevede imovinu na sebe. Ja sam mu pomogao da registruje preduzeće u Podgorici - Jelovica banja. Posle toga, nikada mi nije isplatio ostatak novca", tvrdi Raičević.
Raičević je poveo sudski postupak za poništenje kupoprodajnog ugovora.
Sud je to i učinio i naložio da Raičević vrati Nikolaju kaparu, a Nikolaj hotel Raičeviću.
"Tako je sud odlučio. Ja uporno pokušavam da uđem u trag tom čoveku da bismo sproveli sudsku odluku”, kaže Raičević.
Za Šehovcovom je neko vreme tragalo i desetine drugih Beranaca koji su ostali kratkih rukava u poslovanju sa njim, u vreme dok je vršena popravka stare zgrade hotela.
Ostali su mu imovina i neraščišćeni računi na severu Crne Gore gde je zalutao one godine kada je bila navalica ruskih investitora po primorju.
Slučaj ponovo postaje aktuelan i zanimljiv zbog činjenica da se preko planine Jelovice gradi novi put od Berana prema Kolašinu, i u trenutku kada taj prostor dobija na turističkom značaju i vrednosti.
Kurir.rs/ Vijesti.me
Foto: Vijesti.me/ Tufik Softić
NE PROPUSTITE
