“Dvesta godina punim, ne sto. Tako treba da se računa jer sam radila dan-noć. Desetoro dece sam rodila a da nisam pošla kod doktora. Porodim se kući uveče, sama, svekar dođe ujutro i čuje plač bebe. Pita šta je, ja mu kažem i nastavim da radim. On kaže - odmori snajka malo, a ja nisam imala kad, nego vazda po sto ovaca. Najteže mi je bilo kad sam sahranjivala dva sina, a lepoga života bilo je dosta”, priča Zorka.
Rođena je 24. februara 1919. godine u Bajicama, u uglednoj crnogorskoj porodici Martinović. Drugo je od osmoro jece Vida i Jove rođene Marković, iz Povije nikšićke.
Do 24. godine živela je u rodnim Bajicama. Te godine njeno srce osvojio je Milan Vrbica porijeklom iz Njeguša, koji je živio u nikšićkoj Dugi, sa kojim je imala 10 dece od kojih 6-oro brinu o njoj.
Ima 14 unučadi, 26 praunučadi, šest čukununučadi i sedmo je na putu, a kaže da je bila stroga majka.
“Iako je bio rat upoznala sam mnogo dobre ljude. Tito je dolazio, nije dao niko da mu kuva kafu bez ja. Ali to je bila kafa, a ne splačine kao sad što znaju da skuvaju. Tito je dobar čovek bio, pa kako hoćete”, kaže Zorka.
Bila je kod dece u Americi, ali tamo više ne bi otišla. "Još bih bila gazda u Dugu da nisam išla tamo. Tamo se nisam mogla ni naesti, izađem iz kuće, niko ni na koga ne obraća pažnju. Da mi je da unučad i praunučad što su mi ostali u Americi nagovorim da dođu. Ođe ima sve, samo treba raditi. Ima se da se radi u Crnoj Gori, ja bih sad radila sa sto godina, a ne vi mladi, nego neće. Upalim televizor i vidim one devojke i momke mlade. Kako mogu onako?”, pita baka.
Da je Zorka veseljak i dobar domaćin pokazala je i juče kada je stotinjak gostiju pozdravilo gromoglasnim aplauzom. Držeći zdravicu sa čela trpeze Zorka ih je sve pozvala da se okupe na isti dan za deset godina i zajedno proslave njen 110. rođendan.
Kurir.rs/Vijesti.me
Foto: Vijesti.me
NE PROPUSTITE
