Dragi građani, odgovorni i manje odgovorni, savesni i nesavesni, nesebični i sebični, tvrdoglavi i mudri, vernici svih vera i ateisti, braćo, kumovi prijatelji bilo čiji, vi jaki, jači i najjači, svima vam se obraćam. Po dolasku iz Velike Britanije, nalazim se već šesti dan u kućnoj izolaciji. Sam sam u svom stanu, izolovan od svih, supruge, dece, roditelja, rodbine prijatelja. Nemam bliski kontakt ni sa kim. Hranu mi porodica ostavlja ispred ulaznih vrata.
Moram biti iskren da u početku nisam bio ni svestan koje posledice u sebi nosi ova sada već globalna epidemija, ili bolje reći katastrofa.
Mada je ceo svet isprva sve doživljavao kao običan virus koji onako kao i svaki dođe i prođe. Dok je virus bio ustanovljen samo u Kini o njemu nisam skoro ni razmišljao. Prvu pogrešnu sliku prema virusu Covid 19 počeo sam stvarati prateći objave jednog broja italijanskog građanstva najviše u danima mode koji se svake godine održavaju u Italiji.
Pošto sam neko vreme proveo u Italiji, a na društvenim mrežama imam puno prijatelja iz te države, na njihovim postovima mogao sam samo vieti ismijavanje prema apelu Kine da zbog virusa koji je ustanovljen i u toj zemlji zaustave sva okupljanja građana, što nije učinjeno.
Dani mode su održani, tranzit je bio ogroman, okupljanja masovna, šale da će kineska roba uzeti primat mode u svetu su na kratko zabavile narod. A šta kad je sve to prošlo? Zar mora velika smrtnost da nas dozove? Očigledno mora.
Da li je nas primer drugih dozvao?
Epidemija je prilično harala Italijom dok sam se nalazio u Londonu. Tamo sam se sasvim slobodno kretao sa dva boksera za koje sam i odgovoran.
Prateći pisane medije u Crnoj Gori, uvideo sam da se spremaju stroge mere zaštite, a u suštini po malo sam bio zbunjen jer u Engleskoj sve normalno funkcioniše, takmičenje se nesmetano održava, metroi prepuni, ulice, kafiterije, prodavnice, zabavišta prilično posećena, a zaštitnu masku ste samo mogli videti kod po nekog i sa maskom po očima prepoznatljivog azijata. Toliko su svi bili opušteni da kad bi neko u gužvi kinuo, ostatak se smijao i govorio korona, korona…
Pošto naši bokseri zbog propusta u orijavi nisu mogli da nastupe na kvalifikacionom Olimpijskom turniru morali smo se vratiti ranije.
Na aerodromu u Londonu službenica na pasoškoj kontroli nije čak nosila ni zaštitne rukavice, a tog dana sam već bio upućen da u Crnoj Gori koja nije imala nijedan zabeleženi slučaj, moram pristupiti izolaciji, što me je u tom trenutku bunilo. Dan nakon dolaska, zatvara se bokserski turnir, a u Engleskoj se uvode najrigoroznije mere zbog virusa koji se širio velikom brzinom. Odjednom ni tamo više ništa nije šala.
Ovo sam napisao najviše zbog onih koji i dalje ne shvataju ozbiljnost epidemije zbog koje svakodnevno ljudi umiru.
Verujem u Boga i njemu se molim, verujem medicini, poštujem odluke vlade. Budimo svi odgovorni, nema mesta sebičnosti, osudi i teoriji zavjere. Sad pokažimo da možemo biti bolji, svi zajedno.
Nadam se da će moji bokseri Tamara i Stefan završiti karantin bez simptoma. Biću ponosan što nisam doveo u opasnost druge i nisam mogući prenosilac bez obzira da li na sebi nosim simptome virusa, nada se Drašković.
Kurir.rs/IN4S.net Foto: IN4S.net
NE PROPUSTITE
