Nisu bili nacionalno “podobni” ni jedan, ni drugi, uprkos jasno formiranoj izbornoj činjenici da je Demokratski front bio ubedljivo najjači činilac tada uspostavljene parlamentarne većine u Skupštini Nikšića.
Velika izborna pobeda nam je ukradena, a kada se vratim unazad, prisjetim se svakoakih ucjena i uslova, nedostojnog ponašanja pojedinaca, na kraju i otvoreno saopštenog razloga – da oni ne mogu biti birani za predsednika opštine zato što su Srbi.
Nakon tog poražavajućeg načina razmišljanja u opozicionim iNVO strukturama, otvorenog i snažnog antisrpskog delovanja režima Mila Đukanovića, mi nismo imali drugog izbora nego da narod pozovemo u odlučnu političku borbu za odbranu ugroženih ljudskih i nacionalnih prava. Skupštinske rasprave su pretvorene u oštre sudare različitih viđenja budućnosti Crne Gore, a narod je masovno izašao na ulice i trgove i pružio ključni otpor tiraniji i bezakonju.
Juče je, devet godina nakon ovog događaja, za predsednika Opštine Nikšić izabran mladi Srbin sa Grahova, Marko Kovačević, čedo Nove srpske demokratije. U međuvremenu, Strahinja Bulajić je postao potpredsjednik Skupštine Crne Gore, a Milutin Đukanović je na čelu najvećeg i najznačajnijeg ovdašnjeg preduzeća, Elektroprivrede Crne Gore.
Da li smo zasluživali više od ovoga što danas imamo, a što posmatraču sa strane izgleda kao svojevrsni dramatični i trijumfalni istorijski povratak srpskog naroda na političku scenu? Naravno da jesmo, ali je ovo bio onaj minimum što nisu mogli da izbegnu čak ni oni važni donosioci odluka kojima postojanje srpskog naroda i Demokratskog fronta u Crnoj Gori predstavlja veliki problem.
Ti međunarodni i domaći činioci uspeli su da nas privremeno isključe iz važnih adresa odlučivanja, ali istorijski procesi su nezaustavljivi, a naša je obaveza, nakon rušenja tih veštačkih barijera kojima se osporava i bagateliše narodna volja i primena demokratskih pravila u formiranju vlasti, da pronađemo onu prikladnu meru koja će uvažiti i poštovati prava svih koji žive u Crnoj Gori.
Kako neke stvari ne mogu čekati da se sve posloži u prirodan poredak, imam više od obaveze, a to je dužnost, da kao predsjednik srpske političke organizacije upoznam javnost sa važnim informacijama vezanim za organizaciju i održavanje popisa stanovništva u Crnoj Gori. Želim javno da odgovorim na sve brojnije postavljena pitanja, a koja se u medijima i na društvenim mrežama mogu čuti i pročitati. A pre svih ono najčešće: “Šta se dešava sa popisom?!”
Biću direktan. Situacija u vezi popisa je sledeća. Ako se na Vladi ne usvoji predlog zakona o popisu u najskorijem vremenu, a najkasnije u ovom ili narednom kvartalu, popis se ove godine – neće održati. Monstat je svoj posao obavio i pripremio tekst nacrta zakona. Takođe, Monstat je predložio Vladi da taj tekst usvoji u drugom kvartalu i prosledi Skupštini na izglasavanje. Ono što je na prvi pogled iznenađujuće, jeste to što je Vlada u svom planu rada ovaj predlog odbila! I odlučila da se tim zakonom bavi u četvrtom kvartalu tekuće godine, što automatski znači da taj zakon neće moći da se primeni u ovoj godini. Zaključak je da u tom slučaju neće biti popisa u 2021. godini. Ovdje se ta problematika ne završava.
Naime, kako se naredne godine održavaju lokalni izbori u 12 opština, po statističkim standardima i preporukama EU, rezultati popisa u vreme održavanja lokalnih izbora se ne mogu prihvatiti kao relevantni. A već 2023. godine biće po međunarodnim standardima popisi vršeni samo iz registara što znači da se neće više sprovoditi tradicionalni popisi putem obilaska građana pa ćemo tako ostati uskraćeni za čitav niz vaznih podataka. Ono što sigurno neće moći da se prikupi iz registara je izjašnjavanje o nacionalnoj, jezičkoj i verskoj pripadnosti i ti se podaci jedino na kvalitetan i ispravan način mogu dobiti tradicionalnim načinom vršenja popisa.
Ove informacije nas suočavaju sa jednom veoma ozbiljnom dilemom; ili Vlada ovo ne zna ili namjerno, sistematski iplanski, želi da izbjegne tradicionalni popis na kome bi se, poprvi put, u vremenu slobode i bez pritiska dobili validni rezultati našeg nacionalnog, verskog i jezičkog bića.
Decenijama je bivši režim preko svojih poluga moći vršio nacionalnu diskriminaciju u okviru svoje ideološke indoktrinacije čiji je cilj bio Srbima oduzeti pravo na autentičnost identiteta, a Crnoj Gori oteti istoriju i tradiciju. Činili su to korupcijom i represijom, radili su to i preko suzavca, pendreka – ali i preko škole i katedre.
Predstojeći popis stanovništva za nas ne predstavlja tek puko administrativno pitanje. To je za nas, ali i za sav demokratski svijet u Crnoj Gori, velika istorijska prilika da pokažemo kakav je političko-nacionalni inženjering vršen nad narodom u Crnoj Gori. A toga su svesni i oni koji žele da ga odlože, izbegnu, koriguju. Iza toga stoji namjera da se prikrije jedna od najbrutalnijih, sistematski vršenih diskriminacija u našem vremenu.
Zato je održavanje popisa stanovništva ove godine civilizacijska obaveza. Srbi su bili vodeći faktor u osvajanju demokratije za Crnu Goru. Za taj epohalni uspeh ne tražimo večitu zahvalnost od bilo koga jer smo zemlji koja je naša, pružili evropsku vrednost kojoj i sami pripadamo.
Nakon toliko godina borbe, uspeli smo. I ne smijemo dozvolitida nas na tom putu pobede, zaustave.
Mi znamo ko smo. I imamo pravo, kao i svi drugi, da to saopštimo. A svaki pokušaj manipulacije ovim pitanjem, predstavljao bi brutalan i nedopustiv civilizacijski prekršaj.
Slobodno izjašnjavanje u godini kada je to i predviđeno, potvrdilo bi demokratski iskorak naše zemlje i države Crne Gore kao naše zajedničke kuće.
Kurir.rs/Borba.me
NE PROPUSTITE
