On je u intervjuu za Borba.me, poručio da je tragično to što Crna Gora koja je u teritorijalnom sporu sa Kosovom i Metohijom i Hrvatskom, sa njima održava najbolje odnose – a neprekidno vređa Srbiju čiji je teritorijalni integritet među prvima osporila, čije državljane jedino isključuje iz svog državljanstva, čije sunarodnike u Crnoj Gori obespravljuje i prema kojoj stalno vodi agresivnu politiku.
Komentarišući mogućnost usvajanje Rezolucije o “genocidu” u Srebrenici u Skupštini Crne Gore, Antić je konstatovao da se najlakše suočavati sa prošlošću tako što blatite i prljate Srbe iz Crne Gore i Srbiju.
Na pitanje šta su glavne prepreke koje Srbija i Crna Gora treba da prevaziđu, Antić je naveo da nespremnost još uvek postojećeg Đukanovićevog režima i slabog kabineta Zdravka Krivokapića da Srbiju tertiraju kao ostale susede, otvara jedan od tri sledeća ishoda kao najizgledniju mogućnost.
Sva tri su povoljnija od ranijeg ili trenutnog stanja, rekao je on.
Prva mogućnost je da bude obnovljen režim Mila Đukanovića u punoj snazi. To bi vodilo ka daljoj radikalizaciji, verovato bi bilo pokušano proterivanje srpskog naroda iz Crne Gore, no pošto ovo nije 1991. ni 1995., kao što ni Podgorica nije Zagreb, stvar bi se bez mnogo sumnje završila uništenjem Đukanovićevog režima, gašenjem izvesnih neiskrenih i lažnih “demokratskih” i “tolerantnih” stranaka, te povratkom Crne Gore na istorijsku scenu na temeljima tradicionalnog identiteta i nezavisnosti.
Druga mogućnost je potpuni bankrot sadašnje vlade, ali i nedemontiranog režima Mila Đukanovića (tzv. “duboke države”), posle koga će na vlast doći istinska demokratska vlada svih nacija u Crnoj Gori. Ako to nije moguće, Crna Gora uvek može biti podeljena kao što je to slučaj sa Bosnom, Srbijom i Severnom Makedonijom. Možda je to, nazovimo ga “2a”, rešenje ustvari i najbolje. Tako bi crnogorski šovinisti mogli da dobiju svoj fašistički diznilend oko Cetinja.
Treća opcija je da vlada Zdravka Krivokapića, odvojena od svojih srpskih birača i utemeljena na ravnoteži nemoći crnogorske politike, na sebe privuče sve negativne reakcije koje inače stignu prve nerežimske vlade. Tako, kao “otirač” i “gromobran”, Zdravko Krivokapić bi konačno našao svoju istorijsku ulogu i politički smisao.
Mislim takođe da je bolje da do uređenja odnosa za sada uopšte i ne dođe, ukoliko vlada u Podgorici tom zadatku prethodno ne priđe iskreno i uz punu rešenost da Srbiju tretira na isti način kao ostale susede, rekao je on.
Tragično je da država koja je u teritorijalnom sporu sa KiM i Hrvatskom, sa ovoma održava najbolje odnose – a neprekidno vređa Srbiju čiji je teritorijalni integritet među prvima osporila, čije državljane jedino isključuje iz svog državljanstva, čije sunarodnike u Crnoj Gori obespravljuje i prema kojoj stalno vodi agresivnu politiku.
Epizoda sa Krivokapićem je bila neophodna. Takvi su nedostajali da bi režim bio pobeđen. Tužna je perverzija demokratije da čekamo da nas na kraju ucenjuju naslabiji, najljigaviji i najslinaviji. Ipak, to je samo epizoda. Krivo mi je zbog blaženopočivšeg mitropolita Amfilohija, koji je bio potpuno drugačiji od njega ali je ovaj uspeo da ga pred smrt zavara i lažno se predstavi. Ipak, da ponovim – sve je to jedno međurazdoblje bez koga se nije moglo, smatra Antić.
Na pitanje kako ocenjuje poteze nove vlasti u Podgorici u odnosu na Kosovo i Metohiju, imajući u vidu da su predsednik Vlade i Skupštine Crne Gore Zdravko Krivokapić i Aleksa Bečić čestitali tzv. Kosovu Dan nezavisnosti i izbor nove Vlade u Prištini, iako su obojica “došli” do državnih funkcija glasovima srpskog naroda, Antić kaže da je reč o njihovom viđenju političkog pragmatizma.
Taj efekat je viđen i na drugim mestima. Ipak, okolnosti su drugačije. Vojislav Koštunica je tako u Srbiji imao stranku koja je efektivno imala desetak hiljada članova (SPS je tada imao 400.000). Za samo nekoliko meseci njegove popularnosti kao predsednika SRJ, spomenuti DSS dostigao je bezmalo 200.000 članova. Ti birači su došli iz tabora onih koje je DOS pobedio, ali su Koštunicu videli kao sebi najbližeg.
Bečić i, svakako u većoj meri, Krivokapić, nadaju se takvom ishodu. Oni žele da uguše DF, a posebno srpske stranke koje ga čine, pa da onda na raspadu DPS-a stvore oko sebe dominante snage na političkoj sceni države. Mislim da su pogrešili u računici. Prvo, oni nisu uspeli da demontiraju režim DPS-a čak ni polovično, kako je to učinjeno u Srbiji. Drugo, na strani istinske demokratske i reformske opozicije ovde nisu neki reformisti Đinđić i DS, već legitimni predstavnici srpske nacije u Crnoj Gori. Mada… Kada je 2003. formirana državna zajednica, Svetozar Marović, tadašnji drugi čovek Đukanovićevog režma, dao je jedan intervju i tom prilikom za Koštunicu – koga su tada kritikovali reformisti, SAD, EU, nacionalisti i predstavnici bivšeg režima – rekao i sledeće: “On nam je uvek govorio istinu.”
Da li danas iko tako nešto može da kaže za Zdravka Krivokapića?
Na pitanje da prokomentariše sve izvesnije usvajanje Rezolucije o “genocidu” u Skupštini Crne Gore i koliku će štetu ta odluka, ukoliko se usvoji, izazvati u samoj Crnoj Gori, a koliko u odnosima sa Srbijom i Republikom Srpskom, Antić je rekao da je Amfilohije mnogo učinio na odbrani naših rođaka Bošnjaka i muslimana, u Crnoj Gori, Srbiji i Republici Srpskoj.
Ipak, da li je ovo što sada rade Krivokapić i Bečić deo zaveta mitropolita Amfilohija? Naravno da nije. Najlakše se suočavati sa prošlošću tako što blatite i prljate Srbe iz Crne Gore i Srbiju. Kakvo je to suočavanje u kome mi govorimo o svojim, a vi o našim zločinima? Ako žele da učine pravdu, bilo bi dobro da se odrede prema Milu Đukanoviću i njegovoj ulozi u deportovanju Bošnjaka iz Crne Gore ili njegovoj logističkoj podršci zločinu u Srebrenici. Ima tu materijala ne za rezoluciju nego za kapatialnu presudu u drugom stepenu. Pa nisu Srbi vladali Crnom Gorom tokom devedesetih godina, rekao je on.
Konačno, kad govorimo o suočavanju, vreme je da se država odredi i prema zločinima komunizma na prostoru Crne Gore, a posebno prema genocidnom progonu srpskog naroda.
Naši su odnosi loši, tako da ova odluka može samo da podstakne Srbiju da svog jedinog partnera u Crnoj Gori nađe sa ustanovama srpskog naroda i njegovim političkim predstavnicima.Zato je i ona dobra – jer istina je važna, a zajedno sa njom i istina o pojedinim političarima.
Na pitanje kako ocenjuje činjenicu da nova Vlada ima identično stanovište kao i prethodne predvođene DPS-om po pitanjima Kosova i Metohije, Srebrenice, NATO-a i proterivanja amsadora Božovića iz Podgorice, Antić kaže da je reč o inerciji i staroj političkoj formuli.
Završite posao na srpskoj krvi, leđima i novcu, a onda uzmete na sebe da svoje saveznike Srbe prodate zajedničkim neprijateljima. Komunisti su nekada uveli i elegantniji metod: predstavnike Srba pošalju u Beograd, a onda sa pozicija onih koji su ratovali protiv našeg naroda u Crnoj Gori, pregovarju sa beogradskom vladom i grde svoje sugrađane i bivše saborce koji su u Beogradu.
Po Krivokapićevoj logici mitropolit Amfilohije, koji je služio u Banatu, danas ne bi mogao da bude na čelu mitropolije Crnogorsko-primorske
Sa stanovništa ove otvoreno srbomrzačke politike, posebno je indikativna ova težnja Zdravka Krivokapića da vodi SPC u Crnoj Gori. On je još uvek svetovno lice, ali ipak ima obraza da poseti Beograd i kaže koga bi “verni narod” (čitaj on sâm) za mitropolita. Kada je ikoga pitao? Ko ga je ovlastio? Vidimo da ni preosvećeni episkop Joanikije nije obavešten o Krivokapićevim cezarističkim sklonostima i ambicijama. Da li Krivokapićeva perverzna logika govori da mitropolit Amfilohije, koji je služio u Banatu, danas ne bi mogao da bude na čelu mitropolije Crnogorsko-primorske? Da li time ono veliko i sveto mitropolitovo zalaganje za demokratiju u Srbiji i odbranu njenog suvereniteta, kao i za odbranu džamije u Beogradu, padaju u vodu i više neće biti mogući, zato što je jedan mirjanin Krivokapić odlučio da od pravoslavnih eparihija okupljenih oko Cetinja napravi jedan najobičniji tor? Da li lokal-šovinizam, sujeverje, politička nezrelost, mitsko neznanje, velika samoljubivost, želja za sopstvenom promocijom i lična nesolidnost Zdravka Krivokapića treba da dovedu do toga da nigde širom eparhija SPC ne bi mogao da bude izabran neko ko tamo već ne služi i nije registrovan kao državljanin? Da li bi, ovaj nastavljač prethodnog režima, danas Sv. Vasilija Ostroškog, sa pasošem na ime Stojan Jovanović u džepu, najurio u rodnu Bosnu i Hercegovinu?, zaključio je Čedomir Antić.
Kurir.rs/Borba.me
NE PROPUSTITE
