Predsednik, koji se kladio na nacionalno orijentisano biračko telo, izgubio je od mladog političara čiji politički stavovi ostaju nedovoljno poznati. I zahvaljujući tome, podržali su ga i pristalice zapadnog kursa i ljubitelji „ruskog sveta“. Ne, ne govorimo o Ukrajini 2019. godine, već o današnjoj Crnoj Gori. U zemlji je 2. aprila održan drugi krug predsedničkih izbora, prema čijim rezultatima će 36-godišnji ekonomista Jakov Milatović postati novi predsednik zemlje.
Ovako je Jurij Pančenko, urednik ukrajinskog portala "Evropska Pravda" počeo svoj osvrt na rezultate predsedničkih izbora u Crnoj Gori i pobedu Jakova Milatovića nad Milom Đukanovićem.
Kako autor ističe, uskoro će novoizabrani predsednik moći da potvrdi svoj uspeh jer 11. juna u Crnoj Gori će biti održani vanredni parlamentarni izbori po čijim rezultatima je prošle godine osnovan Pokret "Evropa sada", čiji je jedan od suosnivača i sam Milatović, koji će imati šansu ne samo da uđe u parlament, već i da pridobije najveću frakciju.
Dvostrukia izborna pobeda u Crnoj Gori bi konačno mogla da stavi tačku na duboku političku krizu koja traje od 2020. godine.
NE PROPUSTITE
Međutim, ostaje pitanje kakva će biti Crna Gora nakon ove političke reforme, pita se autor.
"Tokom izborne kampanje, pobednik izbora izbegavao je da bude konkretan o svojim političkim stavovima. Konkretno, još uvek je nepoznat njegov stav o rusko-ukrajinskom ratu. Istovremeno, njegovoj pobedi se raduju i zapadne diplomate (za njih to izgleda kao simbol ubrzanja Crne Gore na putu ka članstvu u EU) i srpski ultranacionalisti. Za ove druge, pobeda etničkog Srbina, koji ističe svoju privrženost Srpskoj pravoslavnoj crkvi, izgleda kao početak kraja projekta nezavisne Crne Gore kao etnički i kulturološki različite države od Srbije i srpskog sveta", smatra Pančenko.
Predsednik nehotice
Pre samo par meseci, Jakov Milatovič nije ni nameravao da se kandiduje za predsednika - to se dogodilo zbog povlačenja iz trke drugog suosnivača Pokreta „Evropa sada” Milojka Spajića. Očekivalo se da će glavna intriga drugog kruga biti sukob aktuelnog predsednika Đukanovića i lidera Demokratskog fronta i otvorenog Putinovog prijatelja Andrije Mandiće. Po takvim rasporedima, izlazak Milatovića u drugi krug postao je senzacija. Ali u isto vreme nakon toga rezultat izbora je bio skoro odlučen.
Činjenica je da je Milo Đukanović na čelu Crne Gore preko 30 godina, otkako je bila u sastavu Jugoslavije. Sa njom su povezani svi spoljnopolitički uspesi Crne Gore – od sticanja nezavisnosti do podnošenja zahteva za članstvo u EU i ulaska u NATO. Međutim, u isto vreme, Đukanovićevu vladavinu su pratili skandali, koji su postepeno nagrizali njegovu popularnost. Optužen je za veze sa mafijom, šverc cigareta, nezakonito finansiranje sopstvene stranke, računa i preduzeća u inostranstvu, progon opozicije, kontrolu medija...
Sudeći po tome, Đukanović je imao šansu da pobedi samo protiv veoma toksičnog protivnika, međutim, čak i u obračunu sa Mandićem, šanse za pobedu su izgledale 50 prema 50. A u obračunu sa bilo kojim političarem bez traga korupcije, trenutni šef države nije imao skoro nikakve šanse.
Tako je ispalo.
Većina poraženih u prvom kolu podržala je Milatovića u drugom krugu.
Istovremeno, podržavali su ga i prozapadni političari i evroskeptici, pa čak i proputinovski Andrej Mandić. Kao rezultat toga, nakon što je dobio samo 28,9% u prvom krugu, Milatović je više nego udvostručio svoju podršku u drugom krugu na 58,9%. S druge strane, Milo Đukanović, koji je samouvereno pobedio u prvom krugu (35,3%), zamalo nije uspeo da poveća svoju podršku – u drugom krugu je za aktuelnog predsednika glasalo samo 41,1% birača.
"Ovo je pobeda za pomirenje, pobeda svih nas. Crna Gora je napravila korak napred govoreći "ne" režimu Mila Đukanovića, a ovo je iskorak ka evropskoj, lepšoj, pravednijoj Crnoj Gori", rekao je Jakov Milatović nakon objavljivanja rezultata.
Predsednik iz redova nacionalnih manjina
Ekonomija, vladavina prava i evropske integracije – ovako je novoizabrani predsednik Crne Gore izneo svoje prioritete.
"Biću pravi predsednik svih građana. Nikada više nećemo biti podeljeni, osiromašeni i zarobljeni kriminalom i korupcijom", obećao je Milatović.
Siguran je da će pod njegovim predsedavanjem Crna Gora pristupiti EU, kao i održavati dobre odnose sa zemljama Zapadnog Balkana.
Šansu za ubrzanje evropskih integracija najavio je i poraženi Milo Đukanović. Prema njegovim rečima, pobeda novog predsednika stvara dobru osnovu za povratak Crne Gore na put ka članstvu u EU:
„Verujem da počinje novo, bolje vreme u kome će Crna Gora nastaviti da se kreće efikasno i stabilno ka svom evropskom cilju. Međutim, biće veoma teško da novi predsednik postane predsednik svih građana".
Predsednički izbori pokazali su podele Crne Gore na sam crnogorski deo i brojne nacionalne manjine, pre svega srpsku. Jakov Milatović je etnički Srbin, lojalan Srpskoj pravoslavnoj crkvi, koji je godinu i po bio ministar privrede u vladi Zdravka Krivokapića – prvoj vladi koju su formirale „srpske” stranke, konstatuje urednik portala.
Njegova kandidatura izgleda progresivnije u poređenju sa tradicionalnim političarima koji zastupaju interese srpske manjine (kao što je već pomenuti Andrija Mandić), koji često ne kriju svoje antizapadne stavove.
Za razliku od njih, „Evropa sada“ je stranka proevropskih Srba. Isti Milatović ima zapadnjačko obrazovanje, radno iskustvo u Dojče banci i Evropskoj banci za obnovu i razvoj. Ovo, kao i obećanja o ubrzanju pristupanja EU, učinili su Milatovića miljenikom zapadnih diplomata. Nije slučajno da su se evropske diplomate izjasnile o toku predsedničkih izbora jedino kada su pokušale da ometaju Milatovićev miting na Cetinju, istorijskoj prestonici poznatoj po nacionalnim osećanjima.
Ali da li je to dovoljno da se Milatovića smatra nedvosmisleno prozapadnim političarem?
Reč je o tome da je i nakon što je postao favorit drugog kruga pažljivo izbegavao izjave o spoljnoj politici, a posebno nije komentarisao rat Rusije protiv Ukrajine. Da, to je bilo potrebno da se ne bi „izgubili” glasovi srpske manjine.
Ali, alarmantni su i njegovi postupci kao ministra privrede. Konkretno, 2021. godine prisustvovao je Ekonomskom forumu u Sankt Peterburgu i davao izjave o problemima u crnogorskoj ekonomiji izazvanom „ukrajinskom krizom“. Međutim, za razliku od drugih ministara Krivokapičeve vlade, Milatović se nije protivio primeni evropskih sankcija protiv Ruske Federacije, uvedenih prošle godine zbog agresije na Ukrajinu.
Drugi razlog za zabrinutost je aktivna Milatovićeva podrška u Srbiji. Poslednjih nedelja izbori u susednoj Crnoj Gori postali su ključna tema srpskih medija. Mnogi srpski političari, od umerenih do "ratnog zločinca" Vojislava Šešelja, bili su uz Milatovića, konstatuje autor.
Za mnoge Srbe nezavisna Crna Gora doživljava se kao lični projekat Mila Đukanovića, koji je za svoje ambicije uništio „srpsko jedinstvo“. U takvoj paradigmi, Milatovićeva pobeda izgleda kao dugo očekivana pobeda istorijske pravde – konačno, Crna Gora se „vraća u rodnu luku“. Stoga ne čudi da su prvi strani lideri koji su mu čestitali pobedu bili rukovodstvo Republike Srpske – "separatističkog dela" Bosne i Hercegovine. A rukovodstvo bosanskohercegovačkog dela ove zemlje, kao i vlasti delimično priznatog Kosova, naprotiv, na izborima su izrazile bojazan da bi Milatovićeva pobeda mogla negativno da utiče na odnose između zemalja.
Proslava pobede pristalica Milatovića postala je simbolična - crnogorskom prestonicom su prošetali istovremeno pod dve zastave: svojom i srpskom.
Trenutak istine
Pa kakva će zapravo biti politika novog predsednika Crne Gore? Šta će se desiti ako kurs za bliske veze sa Srbijom dođe u sukob sa kursom za članstvo u EU? A šta Ukrajina može da očekuje od njega? Odgovori na ova pitanja postaće jasni u drugoj polovini juna, odmah nakon vanrednih parlamentarnih izbora 11. juna.
Ova odluka predsednika Đukanovića bila je pravi poklon za Milatovića i njegov Pokret Evropa sada. Stranka, nastala prošle godine, koja je uspela da izađe samo na lokalne izbore, učvršćuje status favorita u trci. Međutim, za razliku od Ukrajine, malo je verovatno da bi partija novoizabranog predsednika uspela da iz vedra neba izvuče monovećinu. A to znači da će predsednička partija biti prinuđena da traži koalicione partnere i to će postati pokazatelj pravih prioriteta nove vlade.
Da li je savez sa proputinovskim „Demokratkom frontom“, sa kojim Milatović zapravo ima mnogo toga zajedničkog, realan?
Prethodno su zapadne diplomate javno najavljivale da bi ulazak ove političke snage u koaliciju predstavljao problem za napredak Crne Gore ka članstvu u EU. Očigledno, trenutna podrška Zapada novom predsedniku sugeriše da je on dao garancije da pro-putinske snage neće biti uključene u koaliciju. Hoće li novi predsednik održati svoju reč, posebno s obzirom na to da mu koalicija sa Đukanovićevom partijom DPS izgleda neprihvatljivo? Upravo će izbor koalicionih partnera pokazati kakva će biti „ukrajinska“ politika novog predsednika Crne Gore.
S obzirom na želju da se intenzivira put ka EU, treba očekivati nastavak javne podrške teritorijalnom integritetu Ukrajine. Takođe je malo verovatno da će Milatović ući u sukob sa EU po pitanju antiruskih sankcija. Međutim, moguće su promene u drugim stvarima. Milo Đukanović je mogao da priušti oštre antiruske izjave. Moguće je da će njegov naslednik biti oprezniji. Na primer, podržavanje mirovnih pregovora sa Ruskom Federacijom do oslobođenja okupiranih teritorija Ukrajine. A ako, uprkos nadama EU, pro-putinske snage budu pozvane u novu crnogorsku koaliciju, suočavanje sa realnošću može postati još bolnije, zaključuje urednik ukrajinskog portala "Evropska Pravda".
Kurir.rs
NE PROPUSTITE
