MARIJA SA PONOSOM NOSI VOJNU UNIFORMU I NE ZNA ZA STRAH! Želela je da bude lekar, a onda je završila na misiji u Avganistanu

Iako se pripadnost Vojsci u Crnoj Gori dominantno vezivala za muškarce, poslednjih godina se u njenim redovima sve češće mogu videti i žene.

Želela da bude lekar, građevinski inženjer...

Iako je na kraju završila u Vojsci, želja joj je bila da jednog dana bude lekar možda, a u određenim trenucima čak i građevinski inženjer.

"Od porodice sam naišla na podršku, naročito od oca, iako majka tada nije bila previše oduševljena, dok je okolina definitivno to tada baš smatrala isključivo muškim pozivom, mislili su da neću uspeti i da ću verovatno odustati od vojnog poziva koji je sam po sebi nosio određenu težinu i bio zahtevan", priča Knežević.

Kaže kako veruje da je uspela sa koleginicama da pokaže i bude "jedan od prvih primjera žena u vojsci gdje znanjem i sposobnošću mogu da stanu rame uz rame sa svojim kolegama".

"A mogu da kažem da je moja porodica, posebno moji dedovi su bili itekako ponosni što je njihova unuka uspela i da upiše i da završi vojnu akademiju i da prošeta svojim gradom, i želja mog pokojnog dede koju nisam nažalost uspela da ispunim je bila da prošeta sa unukom oficirkom kroz centar grada, da njega svi vide, jer je to starijim generacijama itekako značajno i kod njih je i dalje živio taj patriotizam koji i danas živi u nama, međutim zasigurno ne u tolikoj meri koliko je to nekad bilo istaknuto kod generacija koje su pred nama", navodi ona.

Uniformu nosi već 12 godina, i kaže da bi lagala kad bi rekla da se u nekom trenutku života nije zapitala je li to prava profesila za nju. Kod svoje profesije, kaže, voli osećaj ponosa, posebno u trenucima je u inostranstvu predstavljala državu.

Biti vojnikinja zahtevno, iz Avganistana pozitivna iskustva

Biti vojnikinja je, kaže, i zahtevno i teško, "ali osećaj koji vam to pruža je neprocenjiv i neponovljiv".

"Danas je definitivno mnogo lakše jer svi mladi ljudi koji dođu, nevažno jesu li vojnici ili vojnikinje, nailaze na veću podršku jer je rodna ravnopravnost uznapredovala poslednjih godina, naročito u MO, gde oni nailazi na pomoć starijih kolega", pojasnila je Knežević.

Iz Avganistana, gde je bila prva žena oficir u crnogorskoj misiji, nosi samo pozitivna iskustva: "To je uvek ono što kažem kad me ljudi pitaju i jeste poseban osećaj, posebna lekcija, radno i životno iskustvo, da radite i boravite u jednom takvom multinacionalnom i multietničkom okruženju kakvo je Avganistan".

Kada je trebalo da ide u Avganistan, porodici nije bilo svejedno: "Moja se majka itekako plašila, kao i svaka majka, bez obzira da li je muško ili žensko dete da ide u zemlju gdje je takva situacija. Ali bila sam odlučna da želim da odem, borila sam se za to, dala sam svoje maksimume i uložila napore da to ostvarim. I to je zasigurno nešto zbog čega se nikad nisam pokajala".

Bila je i prva žena komandant kontigenta VCG u Letoniji, na pitanje imaju li naši vojnici i ljudi problem sa autoritetom žene, odgovara: "Nekako sam imala privilegiju i čast da probijam taj led kao prva žena komandant, bilo je izazovno i teško, bez obzira što su to naši pripadnici i što su se vremena promenila otkad je procenat žena bio manji u vojsci. Mislim da se taj pristup same muške populacije ka ženama koje su starešine promenio u odnosu na tada iako je u određenim segmentima vrlo izazovno. Mislim da za sada uspevam da se izborim sa tim".

(Kurir.rs/RTCG/Preneo: A.N.)