ONE SU RAĐALE JUNAKE: Mladi u Crnoj Gori vraćaju tradiciju predaka, ovako se slave Materice! (FOTO)
Komunistički projekat bezbožništva nije bio samo politički, već duboko duhovni. Bio je usmeren na prekid veze naroda sa sopstvenim korenom: na odvajanje od vere, potiskivanje porodičnih praznika, relativizaciju tradicije i sistematsko rasrbljavanje kroz nametanje „novih identiteta“.
Porodica je gurnuta u stranu, dok su kolektiv i partijska ideologija postavljeni iznad svega.
Ali taj projekat nije uspeo.
Danas mladi u Crnoj Gori ponovo otkrivaju ono što je decenijama bilo skrajnuto ili ismejavano. Otkrivaju da je porodica temelj svakog zdravog društva, da se identitet ne gradi dekretima, već pamćenjem, i da tradicija nije teret, već oslonac.
Materice – praznik koji okuplja porodicu
Danas su Materice, jedan od tri velika porodična praznika uoči Božića, zajedno sa Detinjcimai Ocima. To nisu formalni datumi u kalendaru, već dani koji se istinski žive u domu.
U srpskoj tradiciji, Detinjci donose radost najmlađima – kroz igru, vezivanje i simbolični „otkup“, deca uče da je porodica prostor ljubavi, smeha i zajedništva.
Materice su posvećene majci kao srcu doma, dok Oci podsećaju na ulogu oca kao zaštitnika, oslonca i nosioca odgovornosti.
Za ove dane okuplja se cela porodica, razgovara se, šali, prašta i miri. Ovi praznici i običaji jačaju slogu u porodici i međusobno poštovanje. Zato nije slučajno što je u srpskom narodu oduvek važilo pravilo da je porodica temelj društva, države i Crkve.
Nasuprot tome, komunistička ideologija je nametala praznike lišene porodične suštine, dok su Materice, Oci i Detinjci sistematski potiskivani i proglašavani „zaostalim običajima“.
Zato današnje buđenje omladine nije slučajno. Mladi ponovo postavljaju jednostavno, ali suštinsko pitanje: zašto bismo čuvali praznike koji su nas udaljavali jedne od drugih, a zaboravljali one koji su nas vekovima okupljali za istim stolom?
Novi talas tihe obnove
Novi talas nije u rušenju, već u vraćanju. Nije u ideološkoj galami, već u tihoj obnovi porodičnog života. To je generacija koja razume da bez jake porodice nema jakog naroda i da se identitet ne nasleđuje deklaracijama, već živim običajem.
Povratak Matericama nije nostalgija, već obnova.
Veličanje porodice nije korak unazad, to je otpor zaboravu.
Očuvanje srpskog identiteta u Crnoj Gori nije provokacija – to je pravo i odgovornost.
I zato, dok neki i dalje brane ideološke ostatke prošlog veka, mladi danas, mirno i sigurno, vraćaju u život najstariju i najjaču priču koju imamo.
Novu – jer je žive oni.
Staru – jer nikada nije prestala da bude istinita.
(Kurir.rs/pogled.me)
