"ONO ŠTO JE BILO U AVGUSTU, SADA MERIMO U JUNU!" Okeanograf upozorava na dramatične promene: Jadran se greje DUPLO BRŽE od svetskih okeana, evo šta nas čeka!
Svetski okeani se ponovo zagrevaju ove godine. Sredozemno more je oborilo svoj junski rekord sa 24,3°C, nadmašivši prethodne maksimume zabeležene 2023. i 2025. godine. Morski toplotni talasi su pogodili 98 odsto basena tokom prvih šest meseci ove godine.
Isti obrazac se vidi i na Jadranu. Temperature koje su se nekada očekivale samo u avgustu, ove godine su zabeležene već u junu.
"Jadran je nekada bio najtopliji u avgustu. Sada takve temperature merimo u junu"
Okeanograf Mirko Orlić kaže za Indeks da su se pre pedeset godina najviše temperature na Jadranu obično dešavale u avgustu i bile su oko 25°C. Zatim su letnji maksimumi postepeno rasli i danas obično dostižu oko 27°C. Ali ove godine, takve temperature, pa čak i više, zabeležene su već u junu.
- Rekao bih da je ovo zaista pokazatelj šta će se dešavati u budućnosti — možda ne svake godine, ali sve češće - kaže Orlić.
Zašto se Jadran tako rano zagrejao?
Okeanograf objašnjava da je ovogodišnje rano zagrevanje Jadrana rezultat kombinacije dva faktora: dugoročnih toplotnih talasa i dugoročnog zagrevanja Sredozemlja i Jadrana.
- Čini mi se da su to oba faktora“, kaže Orlić.
Tokom stabilnih anticiklonskih situacija, vetar je slab, i upravo je to ključno za hlađenje mora. U normalnim okolnostima, more se hladi isparavanjem, tokom kojeg se toplota prenosi u atmosferu, i mešanjem, koje spušta toplotu u dublje slojeve mora.
- Isparavanje i mešanje u velikoj meri zavise od vetra, a vetar je obično slab tokom toplotnih talasa i povezanih anticiklonskih situacija - objašnjava Orlić.
Sredozemlje i Jadran se zagrevaju dvostruko brže
Nakon toga sledi dugoročni trend. Sredozemlje i Jadran se zagrevaju brže od svetskih okeana. To znači da današnji toplotni talasi u moru ne počinju sa istog početnog nivoa kao pre nekoliko decenija, već sa već povišenih temperatura. Zato lakše dostižu izuzetno visoke vrednosti.
- U Mediteranu i Jadranu postoji trend zagrevanja, koji je dvostruko veći od trenda u svetskim okeanima, a takve povišene temperature se dodaju procesima povezanim sa toplotnim talasima. To dovodi do pojave ekstremno visokih temperatura - kaže Orlić.
Rani zapisi ne moraju nužno značiti rekordno leto
Iako su temperature mora već veoma visoke na početku leta, to ne znači da će do kraja leta nužno biti postavljeni novi rekordi. Orlić kaže da visoke temperature na početku leta pokazuju da je mnogo toplote već ušlo u more. Ali šta će se dalje desiti zavisi od vremenskih uslova u julu i avgustu.
Ako uslede periodi nestabilnog vremena, sa vetrom i jačim mešanjem mora, deo toplote može preći u atmosferu, a deo u dublje slojeve. U tom slučaju, površinska temperatura možda neće nastaviti da raste.
Ako se, međutim, nastave dugi stabilni i topli periodi, more bi se moglo dodatno zagrejati i dostići nove rekordne vrednosti.
- Drugim rečima, situacija bi se mogla menjati iz godine u godinu - kaže Orlić.
On, međutim, upozorava da treba biti oprezan sa evidencijama. Važno je gde se meri temperatura. Merenja sa otvorenog mora ili iz basena dobro povezanih sa otvorenim morem su mnogo reprezentativnija od merenja u izolovanim područjima, poput Malog Jezera na Mljetu, koja se mogu zagrejati drugačije od ostatka Jadrana.
Kurir.rs/Indeks
