POTVRĐEN SMRTONOSNI VIRUS U ZAGREBU! Četiri osobe u bolnici, dve na intenzivnoj: Pronađeni zaraženi prenosioci, stručnjak otkriva jedini spas!

U Zagrebu je potvrđeno prisustvo virusa Zapadnog Nila. Virus je potvrđen i kod ljudi, a četiri osobe se zbog infekcije leče u Klinici za infektivne bolesti, dok su dve na intenzivnoj nezi. Kako se virus širi, koliko je opasan i, što je najvažnije, kako građani mogu da se zaštite od infekcije?

Podaci Hrvatskog zavoda za javno zdravstvo (HZJZ) pokazuju da broj obolelih od virusa Zapadnog Nila u Hrvatskoj značajno varira iz godine u godinu. U posmatranom periodu zabeleženo je ukupno 120 obolelih i pet smrtnih slučajeva, pri čemu je najveći broj slučajeva zabeležen 2018. godine, kada su obolele 63 osobe, a četiri su preminule.

Simptomi bolesti: Od blage temperature do najtežih oblika

Na stranicama HZJZ-a navodi se da period inkubacije traje od dva do 15 dana i da većina infekcija, između 70 i 80 odsto, prolazi bez simptoma. Ostali zaraženi imaju blaže simptome nalik gripu, koji uključuju povišenu temperaturu, glavobolju, bolove u mišićima i zglobovima, kao i slabost, gubitak apetita, uvećanje limfnih čvorova, mučninu i povraćanje.

"U 25 do 50 odsto slučajeva javlja se eritematozni makulopapulozni ili morbiliformni osip na vratu, trupu i ekstremitetima. Simptomi infekcije povlače se u roku od nekoliko dana, odnosno tri do šest dana. U težim slučajevima, kod manje od jedan odsto zaraženih, razviće se neurološki oblici bolesti kao što su meningitis, meningoencefalitis, encefalitis i akutna mlitava paraliza kao najteži oblik bolesti.

Simptomi mogu da uključuju veoma visoku temperaturu, glavobolju, ukočenost vrata, stupor, dezorijentaciju, tremor, konvulzije, izraženu mišićnu slabost, mlitavu paralizu i komu", objašnjavaju.

Hakenberger: Ovo je ozbiljan biološki signal

Prof. dr Branimir K. Hakenberger sa Odseka za biologiju Univerziteta Josip Juraj Štrosmajer u Osijeku rekao je za Index da pronalazak virusa Zapadnog Nila kod vrana nikako nije zanemarljiva činjenica, već predstavlja ozbiljan biološki signal.

"Tigrasti komarac redovno se povezuje sa virusom Zapadnog Nila, često i kao navodni glavni krivac. To nije tačno. Glavni prenosioci virusa Zapadnog Nila u Evropi su vrste iz roda Culex", rekao je.

Prema njegovim rečima, Zagreb trenutno ima dva različita problema sa komarcima. Culex pipiens važan je prenosilac virusa Zapadnog Nila i aktivniji je uveče i noću, dok je tigrasti komarac aktivan tokom dana i važan je prenosilac drugih bolesti poput denge, čikungunje i zike.

Tri linije odbrane

Hakenberger kaže da se zaštita svodi na tri linije odbrane od komaraca: zaštitu kože, zaštitu odećom i zaštitu prostora.

"Na koži deluju repelenti, ali samo oni sa dokazano efikasnim aktivnim supstancama, a to su DEET (N,N-dietil-meta-toluamid) u koncentraciji od 20 do 30 odsto, ikaridin (pikaridin), IR3535 i ulje limunskog eukaliptusa (PMD). Sve ostalo je uglavnom trgovina očekivanjima.

Ključna je pravilna primena u vidu tankog, ali potpunog sloja na celoj otkrivenoj koži, jer komarac pouzdano pronalazi onih nekoliko kvadratnih centimetara koji nisu premazani. To je posebno važno kod tigrastog komarca jer on leti nisko i napada članke, stopala i potkolenice, upravo delove tela koje ljudi redovno zaboravljaju da namažu.

Repelent treba ponovo nanositi nakon vremena navedenog na deklaraciji, posle znojenja ili kupanja, a ako se koristi i zaštita od sunca, prvo se nanosi krema za sunčanje, a tek nakon nje repelent", kaže.

Uska i tanka odeća ne štiti

"Odeća je potcenjena, ali je zapravo veoma efikasna. Duga, široka i svetla odeća od gušće tkanine značajno smanjuje broj uboda, dok uska i tanka odeća gotovo uopšte ne štiti jer komarac sa lakoćom probija tkaninu. Mreže na prozorima i mreža iznad kreveta najisplativija su investicija koju neko može veoma lako da napravi, pod uslovom da nemaju rupe i da dobro naležu", dodaje.

"Ultrazvučni rasterivači komaraca ne deluju, što je više puta pokazano u kontrolisanim ispitivanjima. Narukvice, nalepnice i sveće sa citronelom eventualno štite nekoliko centimetara oko osobe, dok ih na otvorenom vetar praktično čini beskorisnim. To je posebno neefikasno protiv tigrastog komarca, koji je uporan i vraća se u naletima.

Vitamin B, beli luk i slični 'prirodni' pristupi nemaju potvrđeno dejstvo. Posebno bih se osvrnuo na električne UV lampe sa rešetkom, jer one masovno ubijaju noćne leptire, bube i druge korisne insekte, dok komarce gotovo uopšte ne privlače. Komarac traži ugljen-dioksid, toplotu i miris kože, a ne svetlost. Sa ekološke strane to je čista šteta bez ikakve koristi.

Slično važi i za samoinicijativno prskanje dvorišta insekticidima u spreju, gde efekat traje sat ili dva, a stradaju oprašivači i predatori koji bi inače sami držali deo populacije pod kontrolom. Ekotoksikološki je to ne samo besmisleno već i štetno, a ekonomski neisplativo.

Jedna stvar ipak dobro funkcioniše protiv tigrastog komarca na terasi, a to je običan baštenski ventilator. Tigrasti komarac slabo leti i strujanje vazduha ga efikasno drži podalje", napominje.

Kada je rizik najveći?

Na pitanje u koje doba dana su komarci koji mogu da prenose virus najaktivniji i postoje li mesta u Zagrebu na kojima je rizik veći, Hakenberger odgovara:

"Culex pipiens, dakle stvarni prenosilac virusa Zapadnog Nila, sumračna je i noćna vrsta. Njihova aktivnost počinje otprilike sat vremena pre zalaska sunca, a vrhunac je tokom prva dva do tri sata mraka, dok se drugi, manji vrhunac javlja pred zoru. To je period u kojem se isplati imati duge rukave, repelent i zatvorene prozore bez mreže.

Tigrasti komarac ponaša se suprotno, ubada tokom dana, sa izraženim vrhuncima ujutru i kasno popodne prema sumraku", dodaje.

Rizik veći uz Savu, Bundek, Jarun...

"Za virus Zapadnog Nila veći rizik vezan je za vodena i vlažna staništa i mesta okupljanja ptica, dakle savski nasip i priobalje, Bundek, Jarun, Maksimir, Savicu i okolna jezera, kanale i potoke. Veoma je važna i podrumska forma Culex pipiens molestus, koja se razmnožava u poplavljenim podrumima, oknima, šahtovima i septičkim jamama starijih delova grada, pa stanari čitave zgrade sa njom dolaze u kontakt tokom cele sezone.

Tigrasti komarac je, s druge strane, tipično urbana vrsta i nalazimo ga upravo tamo gde ljudi žive, u gusto izgrađenim naseljima sa dvorištima, baštenskim naseljima, na grobljima, u vrtnim centrima, na parkiralištima sa naslaganim gumama i na balkonima sa saksijama.

Njegov domet leta izuzetno je kratak, po pravilu oko 100 do 200 metara. To znači nešto veoma konkretno: tigrasti komarac koji vas ubada gotovo sigurno se izlegao u vašem, komšijskom ili najbližem dvorištu", kaže.

Ljudi mogu da doprinesu smanjenju broja komaraca

Hakenberger navodi da ljudi mogu da doprinesu smanjenju broja komaraca mnogo više nego što misle, posebno kada je reč o tigrastom komarcu. Culex pipiens preferira vodu bogatiju organskim materijama i nešto veće nakupine vode, poput šahtova, okana, poplavljenih podruma, buradi i zapuštenih kanala.

"Tigrastom komarcu potrebno je neverovatno malo, dovoljan je zaboravljeni čep, podmetač ispod saksije ili tanjirić sa dva prsta vode", kaže.

Građani bi trebalo redovno da uklanjaju sva mesta na kojima se zadržava voda, od podmetača za saksije, kanti i buradi do zapušenih oluka, starih guma i drugih posuda.

Sve što može da zadržava vodu trebalo bi najmanje jednom nedeljno isprazniti, isprati i okrenuti naopako, jer razvoj tigrastog komarca tokom leta traje svega sedam do deset dana.

Kako smanjiti rizik?

Hakenberger građanima savetuje da već sada provere i poprave mreže na prozorima, posebno u spavaćim sobama, koriste repelente sa DEET-om, ikaridinom ili IR3535 i da prilikom boravka na otvorenom, posebno od sumraka nadalje, nose dugu odeću.

Ako u zgradi postoji poplavljen podrum ili okno koje je stalno ispunjeno vodom, takva mesta treba prijaviti upravniku ili nadležnim službama kako bi bio sproveden odgovarajući tretman.

Posebno upozorava starije osobe i hronične bolesnike da se, ukoliko dobiju visoku temperaturu praćenu jakom glavoboljom, ukočenošću vrata ili konfuzijom, obavezno jave lekaru.

(Kurir.rs/Index.hr)