OPASAN VIRUS POTVRĐEN KOD LJUDI I UGINULIH VRANA! Jedna osoba završila na respiratoru: Doktorka otkriva simptome za uzbunu

Virus Zapadnog Nila potvrđen je kod pet uginulih vrana u Zagrebu, a do 31. avgusta zabeleženo je sedam slučajeva zaraze kod ljudi u Hrvatskoj. Četiri osobe bile su hospitalizovane, a jedna je završila na respiratoru.

Markotić: Nema smrtnih slučajeva

Direktorka Klinike za infektivne bolesti "Dr Fran Mihaljević" Alemka Markotić kaže da, na sreću, za sada nema preminulih.

"U Klinici se laboratorijski ispituju još dva nova sumnjiva slučaja, ali ja mogu da govorim samo o stanju u mojoj ustanovi, a ne o ukupnim podacima za Hrvatsku", dodala je.

Klinika je referentni centar, a učestvuje i u radu Naučnog centra izvrsnosti za virusnu imunologiju i vakcine CERVirVac, u kojem se sa profesorom Stipanom Jonjićem i naučnicima Medicinskog fakulteta u Rijeci istražuju imunologija virusnih infekcija i vakcine.

Zbog toga se pacijenti kod kojih postoji sumnja na teže virusne infekcije često upućuju upravo u Kliniku "Dr Fran Mihaljević".

Većina zaraženih neće imati simptome

Između 70 i 80 odsto zaraženih nema nikakve simptome. Otprilike 20 do 30 odsto razvije blažu febrilnu bolest, koja može da podseća na grip ili jaču virusnu infekciju.

"Ako govorimo o opštim simptomima, oni su slični kod brojnih infektivnih bolesti. To su povišena temperatura, glavobolja, mučnina, možda čak i povraćanje i dijareja, kao i bolovi u mišićima i zglobovima. To je opšti infektivni sindrom koji inače nazivamo gripolikim", kaže Markotić.

Kod manje od jedan odsto zaraženih razvija se neuroinvazivna bolest, odnosno virus zahvata centralni ili periferni nervni sistem. Upravo su ti retki slučajevi razlog zbog kojeg virus Zapadnog Nila treba shvatiti ozbiljno.

Ko je izložen najvećem riziku?

Teži oblik bolesti češće pogađa starije ljude, osobe oslabljenog imuniteta i pacijente sa drugim ozbiljnim bolestima.

Povećan rizik imaju, između ostalih, osobe kojima je obavljena transplantacija, pacijenti na imunosupresivnoj terapiji, onkološki bolesnici, kao i ljudi sa dijabetesom, hipertenzijom ili hroničnom bolešću bubrega.

"Kao i kod većine infektivnih bolesti, osobe koje imaju druge hronične bolesti, koje su imunosuprimirane ili su starije životne dobi češće razvijaju teži klinički oblik bolesti, koji može da se završi i smrtnim ishodom", upozorava Markotić.

I mlađa, zdrava osoba može teško da oboli, ali je verovatnoća znatno manja. Nauka još nema jednoznačan odgovor na pitanje zašto kod nekih ljudi virus prolazi neprimećeno, dok kod drugih napada nervni sistem.

"Potrebna su dodatna istraživanja kako bi se utvrdilo postoji li kod nekih ljudi predispozicija ili postoje li neki posebni receptori u okviru nervnog sistema zbog kojih bi ti ljudi bili podložniji", kaže Markotić.

Koji simptomi treba da zabrinu?

Temperatura i glavobolja nakon uboda komarca ne znače automatski da je reč o virusu Zapadnog Nila. Iste simptome izaziva veliki broj infekcija. Markotić kaže da trenutno ima čak i slučajeva gripa, iako nije sezona.

"Trenutno čak ima nešto i gripa, s obzirom na to da su maturanti i studenti bili na svojim ekskurzijama. Iz različitih delova sveta donose se razne bolesti, pa tako, što nije neuobičajeno, i grip", kaže Markotić.

Znaci za uzbunu su veoma visoka temperatura, izrazito jaka glavobolja, ukočenost vrata, obilno povraćanje, grčevi, slabost ruku ili nogu, poremećaji svesti, otežano disanje, kao i problemi sa vidom, govorom, hodanjem ili koordinacijom.

Takvi simptomi mogu da upozore da je infekcija zahvatila nervni sistem i zahtevaju brzo lekarsko postupanje.

"Ne mora nužno biti reč o virusu Zapadnog Nila, mogu biti i neki drugi virusi. U tom slučaju svakako treba potražiti infektologa, konsultovati se i obaviti potrebne preglede", kaže Markotić.

Inkubacija najčešće traje između dva i šest dana, ali simptomi mogu da se pojave i do 14 dana nakon zaraze.

Nema specifičnog leka ni vakcine

Protiv virusa Zapadnog Nila za sada ne postoji specifičan lek niti vakcina za ljude. Blaži oblici leče se ublažavanjem simptoma, analgeticima protiv bolova i antipireticima za snižavanje temperature.

Markotić kaže da se kod teško obolelih primenjuju mere intenzivnog lečenja.

"Ako dođe do otkazivanja disanja, pacijent može da završi na respiratoru, a u najtežim slučajevima može biti potreban i uređaj za vantelesnu oksigenaciju krvi, ECMO. Nakon meningitisa ili meningoencefalitisa mogu ostati teška oštećenja, kao što su paraliza pojedinih delova tela, poteškoće pri kretanju, psihički poremećaji, dugotrajan umor i drugi neurološki problemi. Posledice mogu biti prolazne, ali i trajne, u zavisnosti od oštećenja nastalog tokom akutne bolesti", objašnjava Markotić.

Šta uginule vrane govore o širenju virusa?

Ptice su prirodni rezervoari virusa, a komarci ga prenose među njima i povremeno na ljude i konje. Vrane su posebno osetljive, pa njihovo uginuće može da posluži kao upozorenje da virus cirkuliše na određenom području.

To ne znači da je svaka vrana opasna niti da se čovek može zaraziti uobičajenim kontaktom sa pticom. Ipak, uginule ptice ne treba dirati golim rukama, a pronalazak većeg broja uginulih ptica treba prijaviti nadležnim službama.

Markotić kaže da za sada nema podataka o velikom pomoru ptica.

"Bez terenskog ispitivanja komaraca nije moguće utvrditi koliko je virus među njima rasprostranjen. Dugotrajni sušni period pritom može da deluje povoljno jer je populacija komaraca manja nego u sezonama sa više kiše. Ako gledamo trenutni broj slučajeva, ne bi se reklo da je za sada veliki", kaže ona.

Kako se zaštititi?

Virus se ne prenosi vazduhom poput gripa ili koronavirusa, niti uobičajenim kontaktom sa obolelom osobom. Glavni put prenošenja je ubod zaraženog komarca. Najvažnija zaštita je zato jednostavna - smanjiti mogućnost uboda.

Preporučuje se korišćenje repelenata, postavljanje mreža na prozore i vrata, kao i nošenje dugih rukava, dugih pantalona i čarapa, posebno u predvečerje i u blizini vodenih površina. Starije, hronične bolesnike i osobe oslabljenog imuniteta treba posebno zaštititi.

Važno je ukloniti i stajaću vodu iz kanti, posuda, podmetača za saksije i drugih predmeta na balkonima i u dvorištima. Komarcima je za polaganje jaja dovoljna veoma mala količina vode.

"Virus Zapadnog Nila može izazvati veoma tešku bolest, ali to se događa retko, uglavnom među pripadnicima rizičnih grupa. Znamo kako se širi, znamo kako možemo da se zaštitimo i smanjimo rizik i znamo koje su grupe rizične", kaže Markotić i poručuje da trenutno nema razloga za veću paniku, ali ima razloga za oprez.

(Kurir.rs/Index.hr)