OD OVOGA HRVATI NAJVIŠE UMIRU! Objavljeni podaci za 2025. godinu: Jedna grupa bolesti odnela skoro 20.000 života
- Od 2.644 nasilne smrti najviše ljudi stradalo je u nesrećnim slučajevima, pri čemu su padovi odneli 1.160, a saobraćajne nesreće 313 života
- Od posledica samoubistva umrle su 494 osobe, dok su zabeležena 33 smrtna slučaja kao posledica ubistva
U Hrvatskoj je tokom 2025. godine umrlo 50.007 osoba, što je 1.073 manje nego godinu ranije. Najčešći uzrok smrti i dalje su bolesti cirkulatornog sistema, pokazuju prvi rezultati izveštaja Hrvatskog zavoda za javno zdravstvo (HZJZ).
Prema podacima Zavoda, od bolesti cirkulatornog sistema umrle su 19.852 osobe, odnosno 39,7 odsto svih preminulih.
Od novotvorina, odnosno tumora, umrlo je 13.398 osoba, što čini 26,8 odsto svih smrtnih slučajeva. Na trećem mestu su bolesti endokrinog sistema sa 3.214 preminulih, na četvrtom povrede i trovanja sa 2.644, a na petom bolesti respiratornog sistema sa 2.596 smrtnih slučajeva. Šesto mesto dele mentalni poremećaji i bolesti sistema za varenje, sa po 2.137 preminulih.
Među pojedinačnim dijagnozama, najviše ljudi umrlo je od hipertenzivne bolesti, 5.405, i ishemijske bolesti srca, 5.227. Slede cerebrovaskularne bolesti sa 3.541 smrtnim slučajem, dijabetes sa 3.116, kao i maligni tumor dušnika, bronhija i pluća, od kojeg je umrlo 2.960 ljudi.
Deset vodećih uzroka smrti čini 56,2 odsto svih smrtnih slučajeva u Hrvatskoj.
Tokom godine umrlo je 24.940 muškaraca i 25.067 žena, gotovo podjednako. Kod oba pola na prvom mestu nalaze se bolesti cirkulatornog sistema. Kod muškaraca je pojedinačno najčešći uzrok smrti ishemijska bolest srca, dok je kod žena to hipertenzivna bolest.
Mlađe od 65 godina najčešće odnose tumori, a ne bolesti srca
Među osobama starim 65 i više godina umrle su 42.952 osobe, odnosno 85,9 odsto svih preminulih.
U starosnoj grupi do 64 godine udeo preminulih muškaraca, 19,8 odsto, znatno je veći nego žena, kod kojih iznosi 8,5 odsto. U grupi od 65 i više godina situacija je obrnuta. Udeo preminulih žena iznosi 91,5 odsto, a muškaraca 80,2 odsto.
Struktura uzroka smrti značajno se menja sa godinama.
U grupi do 64 godine vodeći uzrok smrti su tumori, sa udelom od 37,2 odsto, dok su bolesti cirkulatornog sistema na drugom mestu sa 24,2 odsto.
Nasilne smrti u ovoj starosnoj grupi čine 12,4 odsto svih smrtnih slučajeva i predstavljaju treći najčešći uzrok smrti.
Kod stanovništva starog 65 i više godina odnos je drugačiji. Na prvom mestu su bolesti cirkulatornog sistema sa 42,2 odsto, dok su tumori drugi sa 25,1 odsto. Nasilne smrti čine svega 4,1 odsto svih smrtnih slučajeva u toj starosnoj grupi.
Nasilne smrti: Padovi i saobraćajne nesreće najčešći uzroci
Tokom 2025. zabeležene su 2.644 nasilne smrti, odnosno 68,2 na 100.000 stanovnika.
Od toga su 1.992 osobe stradale nesrećnim slučajem. Najčešći uzrok bili su padovi, od kojih je umrlo 1.160 ljudi, dok je u saobraćajnim nesrećama stradalo 313 osoba.
Slede gušenja sa 99 smrtnih slučajeva, trovanja sa 91 i utapanja sa 65.
Od posledica samoubistva umrle su 494 osobe, dok su 33 osobe stradale kao posledica ubistva.
Udeo nasilnih smrti u ukupnoj smrtnosti veći je kod muškaraca i iznosi 6,45 odsto, odnosno 84,9 na 100.000 muškaraca. Kod žena iznosi 4,13 odsto, odnosno 52,3 na 100.000 žena.
U statističkim tabelama uzroka smrti i dalje se posebno prati kovid 19, od kojeg je tokom 2025. umrlo 168 osoba, odnosno 0,34 odsto svih preminulih.
Udeo nepoznatih i nedovoljno definisanih uzroka smrti iznosio je svega 0,36 odsto, što HZJZ pripisuje dobroj saradnji sa županijskim zavodima za javno zdravstvo, bolnicama i zavodima za sudsku medicinu.
Obdukcija je tokom 2025. godine obavljena u 4,9 odsto slučajeva, gotovo isto kao godinu ranije.
(Kurir.rs/Index.hr)
