DRAGAN CRNOGORAC, LIDER SRBA U VUKOVARU, ZA KURIR: Živimo kao građani drugog reda, godinama trpimo nepravdu! ŽIVOT NAM JE TEŽI NEGO IKADA!

Srbi u Hrvatskoj su građani drugog reda! Breme trajne krivice koje nam je nametnuto u Vukovaru od strane Hrvata u svrhu građenja mita, jeste da smo mi uvek krivi za rat, za stradanja, za zločine, za loš život, za sve za šta treba pronaći krivca i to se prenosi na nove generacije, kaže za Kurir profesor Dragan Crnogorac, lider Srba u Vukovaru i predsednik Saveza srpskih udruženja u Hrvatskoj.

Aktuelni je predsednik Saveza srpskih udruženja u Hrvatskoj. U tri mandata je bio predsednik Zajedničkog veća opština (od 2005. do 2017. god.) i poslanik u hrvatskom saboru (2012-2015-god.), član mešovite međudržavne komisije Srbija-Hrvatska, član Interparlamentarne Skupštine pravoslavlja, član upravnog saveta Hrvatske radio televizije, dobitnik zlatne značke Kulturno-prosvetne zajednice Srbije i još mnogobrojnih priznanja i nagrada za svoj nesebičan rad na političkom, društvenom, humanističkom i kulturnom planu.

Živi i radi u Vukovaru.

Kako je danas biti Srbin u Vukovaru i uopšte u Hrvatskoj? Kako ocenjujete položaj srpskog naroda? Jesu li Srbi u Hrvatskoj pred nestankom?

- Još uvek nažalost teško, možda i teže nego pre 10, 20 i 30 godina! Očekivanja su bila da će se stvari promeniti nabolje po nas Srbe koji živimo u Vukovaru i u Hrvatskoj s obzirom na činjenicu da je prošlo više od 30 godine od rata, da je prošlo 13 punih godina otkako je Hrvatska postala punopravna članica EU i da su tadašnje hrvatske političke elite obavezale zarad statusa Hrvatske da će poboljšati uslove života Srba, ali situacija je gora nego što je bila, to je ono što se jedino može konstatovati.

- Dakle iako je položaj celokupnog domicilnog srpskog stanovništva izuzetno težak, u ovom trenutku ne bih išao do te mere da se okarakteriše da smo pred nestankom, ali već poslednjih deset godina alarmi gore na jarko crvenoj boji što pokazuju i statistički podaci i još gora situacija na terenu!

Veliki ste borac za prava srpskog naroda u Hrvatskoj i kritičar hrvatske vlasti. Koliki su pritisci na Vas i da li ste zabrinuti za svoju i bezbednost porodice?

- Hvala Vam na ovim lepim rečima pohvale, pritisci su izuzetno veliki, kada govorite o ovim stvarima javno odmah postajete neprijatelj Hrvatske br. 1. Govoriti o problemima Srba u Hrvatskoj se ovde sada doživljava kao veleizdaja, jer vlada opšte društveno-političko mišljenje kod Hrvata da „Srbima ništa ne fali“ i da moramo da budemo zadovoljni i ovim što imamo, bez obzira što živimo kako živimo. Kada govorimo o bezbednosti mene i moje porodice, mogu reći da sam imao verbalne napade, ali i podizanje tužbi protiv mene u trenucima kada govorim o stradanju Srba civila za vreme rata, naravno sve u svrhu da me ućutkaju.

Uporno tvrdite da Hrvati nikada nisu priznali da su prva ubistva u Vukovaru 1991. godine bila ubistva Srba i da sva ta ubistva nisu ni danas procesuirana. Takođe ste upozorili da gradom i dalje slobodno šetaju oni koji su ubijali Srbe. Kakva je danas situacija u Vukovaru?

- Ista! Situacija je ista, ništa nije urađeno pozitivno u tom pravcu. I dalje se negiraju ubistva Srba u Vukovaru, nijedan slučaj ubistava Srba nije procesuiran, svi su „zapeli“ već 35 godina u istražnim radnjama državnih organa, iz tih razloga čak ni porodice stradalih nikada nisu dobile status kakav im pripada, sve u svrhu negiranja zločina nad Srbima. Nažalost, ne vidim ni profesionalni, ali ni ljudski i moralni karakter ljudi koji rade ovaj posao sve ove godine, a znamo i zašto. Zato se neki koji bi trebali da odgovaraju za ove zločine nalaze na slobodi i ne samo da uživaju slobodu i slobodno se šetaju, nego imaju i status heroja! Zato nikada i niste mogli da čujete u medijima, bilo čijim, da je neko odgovarao ili da je uhapšen za ubistva Srba u Vukovaru pre početka rata celo ovo vreme od 1991. do dan danas!

Skrenuli ste pažnju da se u Vukovaru ne poštuju zakonske odredbe o proporcionalnom zapošljavanju Srba i da postoje preduzeća gde nema nijednog zaposlenog Srbina. Srbi su praktično u Vukovaru građani drugog reda. Da li se nešto promenilo po ovom pitanju?

- Ne poštuju se zakonske odredbe zapošljavanja Srba u gradskoj upravi grada Vukovara, a u nekim preduzećima kojima je Grad osnivač i vlasnik ili suvlasnik nema nijednog zaposlenog Srbina i to je tako defakto stanje već godinama. Dakle, u gradskoj upravi grada Vukovara, permanentno se ne poštuju zakonske odredbe u pogledu proporcionalnosti zaposlenika gradske uprave, niti se vide bilo kakvi pozitivni trendovi, nego i više od toga, na način kada Srbin ode u penziju na upražnjeno radno mesto teško da će se opet zaposliti Srbin.

- A kod zapošljavanja u preduzećima mišljenja sam da kao i do sada, skoro neće biti zaposlen Srbin recimo u gradskoj radio stanici ili Vukovarskim novinama ili recimo u gradskom preduzeću Vukovarski vodotoranj. Zato možemo i reći da je ovo jedan od pokazatelja, kako ste i rekli, da živimo kao građani drugog reda, mada su primeri našeg statusa mnogo izraženiji u nekim drugim značajnijim životnim oblastima. Tako da se po ovom pitanju ništa nije promenilo, a teško i da će šta da se promeni jer vlast na lokalnom nivou grada Vukovara čine u poslednjih 14 godina stranke desnog spektra tako da u ovom pogledu nema nikakvog optimizma za pozitivnom promenom.

Svojevremeno ste rekli da je u Vukovaru i srpsko dete kad se rodi krivo - jer je Srbin! Da li je to i sada tako?

- To je konstacija života, okolnosti i načina kojega živimo i kojega ćemo izgleda i dalje da živimo u Vukovaru. Voleo bih da to nije tako, ali, nažalost, jeste. Breme trajne krivice koje nam je nametnuto u Vukovaru od strane Hrvata u svrhu građenja mita, jeste da smo mi uvek krivi za rat, za stradanja, za zločine, za loš život, za sve za čega treba pronaći krivca i to se prenosi na sve nove i nove generacije. Smatram da srpska deca ipak i pored svega toga odrastaju u puno zdravijim okruženjima svojih porodica i naše srpske zajednice i da nemaju mržnje ni prema kome. Razvijaju se u dobre i poštene ljude, odlične đake, studente i radnike, dobre vernike SPC i nacionalno osveštene Srbe.

Hrvatske paravojne formacije su posle 3. maja 1991. godine okupirale Vukovar i likvidirale više od 200 srpskih civila do njegovog oslobođenja 18. novembra 1991. godine. Za pomenute masovne zločine nad srpskim civilima u Vukovaru do danas niko nije odgovarao. Uporno ste se zalagali za pokretanje i rešavanje ovog pitanja. Ima li nade? Ili je opstrukcija Hrvatske prisutna i dalje?

- Za mnoga ubistva Srba civila u Vukovaru, pogotovo u prvim mesecima 1991. godine, mi smatramo da je najodgovorniji Tomislav Merčep, koji je komandovao hrvatskim snagama u opštini Vukovar. Mnogi poznati i ugledni Srbi Vukovara su tada ubijeni, a neki i do dan danas nisu pronađeni, a jedina krivica im je bila što su bili Srbi, bez obzira što su bili civili i nisu učestvovali u nikakvim oružanim sukobima, ali ta strašna ubistva su bila poruka svim Srbima vukovarskog kraja.

- Niko, ali baš niko nije odgovarao za ova ubistva Srba, niti Tomislav Merčep, a niti ni jedan pojedinac ili paravojna formacija ili bilo koja druga grupa naoružanih Hrvata koji su činili zločine nad Srbima civilima. Tomislav Merčep je osuđen samo za zločine mučenja i ubistava Srba civila u Pakračkoj Poljani, za sve ostale zločine nad Srbima za koje je direktno kriv nikada nije procesuiran - od slučaja Vukovar,porodice Zec(u Zagrebu), zločina na zagrebačkom Velesajmu paviljonu 22 i drugih.

- Umro je pre 6 godina (2020. god.) na slobodi, tako da mnogobrojna svirepa ubistva, iživljavanja, mučenja i maltretiranja Srba koja su počinjena pod zločinačkom rukom Tomislava Merčepa neće biti suđena, nevini ljudi stradali na najgore moguće načine, a dželat se spasio izbegavši suđenja zahvaljujući nazovi nespretnom pravosudnom sistemu koji samo tako deluje kada su u pitanju ubistva srpskih civila u Hrvatskoj. Ovo pitanje jedino može biti rešavano uz snažan pritisak Evropske unije, a ako do toga ne dođe stanje će biti kao i do sada, zato je na nama trajna obaveza da radimo na ovom pitanju i da ne damo da se ovi zločini zaborave.

Bili smo svedoci divljačkog razbijanja i skidanja ćiriličnih tabli u Vukovaru. Kakva je danas situacija, ima li ćirilice u gradu?

- Svi se sećamo toga vremena i fanatičnog ponašanja skidanja i razbijanja ćiriličnih tabli koje su postavljene na neke zgrade državne i javne uprave u gradu Vukovaru, a koje su postavljene po slovu Zakona kojeg su doneli Hrvati i rezultata popisa stanovništva iz 2011. godine za grad Vukovar (34,87% Srba). Tih dana je bilo posebno teško biti Srbin u Vukovaru, tenzije su narasle na maksimun nacionalne netrpeljivosti i čekala se samo iskra da se zapali cela situacija.

- Na svu sreću do toga nije došlo, ali nije došlo ni do primene zakona i table nikada više nisu vraćene na svoje mesto, niti se desila puna primena Zakona o dvojezičnosti. U međuvremenu Ustavni sud je odredio da se Zakon mora doraditi i poboljšati sa dodavanjem odredbi o nepoštovanju izvršavnja zakona i prekršajnim i kaznenim merama, ali naravno ni to se nikada nije dogodilo jer zakonodavac (Sabor Republike Hrvatske) nije postupio po nalogu Ustavnog suda!

- Onda je 2021. godine sproveden novi popis stanovništva i broj Srba u Vukovaru je pao ispod zakonskog propisa, što je 1/3 stanovnika grada Vukovara, tako da sada nema zakonske obaveze postavljanja dvojezičnih tabli i tako je stanje danas što se toga tiče. Ali ono što je činjenica koja datira mnogo daleko u prošlost Vukovara, jeste da je ćirilica duboko utkana u grad Vukovar, njene građevine, kulturno i istorisko znamenje, srpske institucije, Srpsku pravoslavnu crkvu i ukupan život iz kojeg se ćirilica ne može skloniti niti izbrisati i ona je vidljiva svima koji žive i dolaze u Vukovar.

Kakva je sutuacija za Srbe u ostalim delovima Hrvatske? Gde je najteže?

- Situacija za Srbe je još gora u ostalim delovima Republike Hrvatske, problema je još i više nego u Vukovaru, mnogo je manji broj Srba i jako teško uspevaju u ostvarivanju svojih prava. Izuzetno je izražena sagregacija, mimikrija i neretko asimilacija! Ako pratimo statističke podatke daleko najgora situacija je u velikim gradovima, a situacija sa terena nam ukazuje na opustošene krajeve gde su pretežito živeli Srbi od Dalmacije, Like, Korduna, Banije i zapadne Slavonije. Godinama posle rata su stvarani uslovi da ne dođe do nekog većeg i održivog povratka Srba na svoja ognjišta, ali to je sada već opšte poznata činjenica koju je teško izmeniti.

Kako komentarišete proslave akcije "Oluja" u Hrvatskoj? U slavlju hrvatskih zločina učestvovali su i viđeni predstavnici srpskog naroda?

- Mislim da je moj stav već davnih dana jasan po tom pitanju, mi ne možemo da utičemo na obeležavanje proslave „Oluje“ u Kninu, niti želimo!

- „Oluja“ za nas Srbe znači pogrom i ubistva naših sunarodnika za koje još niko nije odgovarao, dakle preko 220.000 Srba je proterano sa svojih vekovnih kućnih ognjišta i 1.900 ubijeno, i ko to, a da je pri normalnoj svesti, može da slavi od Srba! Hrvatska je taj dan odabrala da proslavlja kao "dan pobede" i "domovinske zahvalnosti" i "dan branitelja", koji se proslavlja na visokom državnom nivou, uz naravo proustaški folklor u organizaciji desničarskih organizacija uz naravno koncert Marka Perkovića Tompsona i njegov poznati ustaški repertoar.  Pojavljivanje predstavnika srpskog naroda je odluka nekih pojedinaca, koju Srbi nikada nisu prihvatili niti podržali, te nikada nije doneta odluka neke srpske organizacije da tamo pošalje našeg predstavnika.

- Dolazak nekih predstavnika je isključivo bio na njihovom ličnom opredeljenju, najviše tu mislim na Borisa Miloševića, koji je u Kninu bio kao potpredsednik Vlade Republike Hrvatske. Znači zbog dobro plaćenog zvanja koje je dobio, jer su on i njegova porodica za vreme rata bili sa druge strane ratne linije - otac je bio pripadnik vojne formacije Zbora narodne garde - njemu nije strano da prisustvuje slavljenju „Oluje“. Nadam se da više neće biti takvih Srba.

Šta Srbija radi po pitanju zaštite Srba u Hrvatskoj? Kako i koliko zaista može da pomogne?

- U svim godinama do sada Srbija je pomagala na razne načine, putem naših institucija, putem konkursa sa raznim vidovima novčane, materijalne ili neke druge pomoći, te naravno i politički. Nama je potreban vrlo visok spektar zaštite od stane naše matične države, jer su problemi stvarno mnogobrojni i specifični pogotovo oni politički. Srbija radi mnogo, ali i političke potrebe su velike, podstiču na neke stvari koje smo već i spomenuli, pitanja počinjenih ratnih zločina nad Srbima, potraga za nestalim Srbima, masovna i neutemeljena podizanja optužnica protiv Srba za ratne zločine, hapšenja i sprovođenje pristrasnih suđenja, povratak imovine Srba, još uvek nedovršeni poslovi obnova srpskih kuća, statusna pitanja, zatim politika sprovođenja međunarodnih i evropskih konvencija i sporazuma koji sadrže određena prava Srba koja se ne poštuju i još mnogo toga iz segmenta političke zaštite. Naravno da to nije uvek jednostavno i lako i ti procesi su neretko i dugotrajni, a naša je želja, što je i prirodno, da se oni reše brzo i efikasno. Što je Srbija jača i politički stabilnija nama je pomoć veća i intezivnija u svim segmentima zaštite koju trebamo. Zato pre svega nama treba jaka Srbija!

 Kurir.rs/Petar Pašić