Smrtonosnih uboda Željko, nagrađivani vojnik Hrvatske vojske, nije poštedeo ni malenu ćerkicu, a nakon dvostrukog ubistva skočio je s petog sprata zgrade. Neposredno pre skoka u smrt iz stana iz kojeg su punih sat vremena odzvanjali urlici i krš, Željko je zapalio torbicu s dokumentima.
Komšije su u šoku. I. B. (65), penzionisani socijalni radnik, od 5.45 sati je na nogama. Iz sna ga je trgnula buka koja je dopirala s gornjega sprata, iz stana u potkrovlju.
"Supruga i ćerka su me probudile i poslale da odem da pomognem i vidim šta se događa. Popeo sam se na sprat. Iz stana Koštinih devojčica je vapila u pomoć i vrištala. On je urlao i sprovodio teror. Ženski glas je vikao: ‘Upomoć’. Protrnuo sam i lupao po vratima. Zvonio sam i Koštinima i komšijama. Niko mi nije otvarao. Ne možete ni da zamislite kakvu sam nemoć osetio gledajući u blindirana vrata iza kojih se događa tragedija za koju nisam ni slutio da može doseći takve razmere. Opet, s druge strane, ne treba izigravati junaka ako se zna da u stanu živi osoba koja nosi oružje. Otišao sam u stan i zvao policiju. Plakao sam kao malo dete dok sam im govorio šta sam čuo. Vreme je prolazilo. Činila mi se večnost dok nisu došli. Ali ni oni nisu bili pripremljeni. Nisu znali kako da uđu u stan. A meni su još na telefon rekli da više ne izlazim radi sopstvene sigurnosti", kaže vidno potreseni I. B., komšija Koštinih, i dodaje da je posle video i preživelu 85-godišnjakinju kako je, u zakrvavljenoj pidžami i omotanu u manji tepih koji im je ustupio, prebacuju u vozilo Hitne pomoći.
Ranjena starica, dok su u Špansko stizali Hitna pomoć, policija i vatrogasci, sva izranjavana, uspela je da izađe iz stana na stepenište gde su je zatekli kako dezorijentiraso hoda. U isto vreme Košta je skočio u smrt, a s dolaskom Hitne davao je još znakove života, ali je na putu do bolnice podlegao je povredama.
U stan, u kojem je gorela torba, policajci su ušli nakon što su vatrogasci obili vrata. Sve je dočekao jeziv krvavi prizor: beživotna tela devojčice na podu i njene majke na trosedu.
"Dugo su lupali po vratima ne bi li ušli u stan. Prabaka mi je delovala kao da je bačena kroz staklena vrata u njihov stanu. Znate, taj stan je Željko kupio pre nekih pet godina. Doselio se u njega sa Sanjom, koja je po zanimanju poljoprivredna tehničarka. Nisam čuo da im je ranije intervenisala policija, ali znam da se Željko od prve supruge s kojom ima dvoje djece burno rastao. Jedno od dvoje dece je invalidno u kolicima i pričalo se da mu je to išlo na živce i da nije bio dorastao toj problematici. Njegov život sa Sanjom delovao je idilično, izgledali su kao da uživaju u ljubavi, no sad ispada da ih uopšte nismo poznavali", objašnjava još komšija I. B.On kaže da je ubica bio sklon alkoholu i da mu je omiljeno piće bilo konjak.
Navodno je Sanju upoznao u jednom kafiću u koji je često odlazio. Ona je tada imala 24 godine i svima je bilo čudno što se druži s dvadesetak godina starijim muškarcem. Doznajemo da je Košta, koji je u jednom razdoblju svoje karijere predavao matematiku i druge predmete prirodnih nauka u Vinkovcima, pre više od šest godina bio pod obradom Centra za socijalnu pomoć, odnosno na savetovanju tokom razvoda od prve supruge. Tada je bio prijavljen za porodično nasilje, ali je navodno posle bio i oslobođen tih optužbi. Nakon toga, Centar za Koštu više nije čuo pa se pretpostavlja da drugih ispada nije imao.
Ispred zgrade u kojoj se odigrala tragedija stanari su se okupili oko policijske trake i raspravljali o tihom komšiji koji je voleo da nosi vojnu uniformu.
"Često sam ga viđao kako šeta po kvartu u uniformi sa svojom ćerkicom. Bio je miran, povučen čovek, ne posebno razgovorljiv, ali nisam očekivao da bi se nešto ovakvo moglo dogoditi. Ako je imao problema, zašto je i svoju porodicu morao da povuče za sobom", rekao je komšija.
(Jutarnji.hr, Foto: Printskrin Youtube)
