ZAGREB - Posle celodnevne rasprave, za izbor vlade desnog centra glasalo je 83 poslanika, 61 je bilo protiv, a pet uzdražnih. Bilo je prisutno 149 od ukupno 151 poslanika. Posle glasanja premijer i ministri položili su zakletvu. Uoči glasanja od podrške vladi odustao je kreator ekonomskog programa Mosta, poslanik Ivan Lovrinović koji je rekao da je Mostov program prepravljen do neprepoznatljivosti i da se oseća izigranim.
Uz poslanike Domoljubne koalicije koju vodi Hrvatska demokratska zajednica (HDZ) i Mosta, vladu su podržala i po dva poslanika stranke zagrebačkog gradonačenika Milana Bandića i Branimira Glavaša, koji je prvostepeno osudjen za ratne zločine. Za vladu je glasao i deo poslanika manjina, kojih je ukupno osam. Predstavljajući program svoje vlade, Orešković je kao glavne ciljeve istakao poboljšanje ekonomskih i društvenih prilika, kao i podizanja životnog standarda gradjana.
Izglasavanjem nove vlade posle četiri godine vlade koalicije levog centra na vlast se vratio desni centar na čelu sa HDZ. Potpredsednici vlade su lideri HDZ i Mosta Tomislav Karamarko i Božo Petrov s tim da Karamarko ima ovlašćenja zamenika premijera. Oreškovićev kabinet ima 20 ministara, od koji samo tri žene, a veliki broj njih je malo poznat široj javnosti. Ministar finansija biće Zdravko Marić, koji dolazi iz Agrokora, privrede Tomislav Panenić (Most), a spoljnih i evropskih poslova Miro Kovač (HDZ).
Ministar odbrane je Josip Buljević (HDZ), a unutrašnjih poslova Vlado Orepić (Most). HDZ-ov Mijo Crnoja izabran je za ministra branitelja, uprkos ideji o osnivanju "registra izdajnika nacionalnih interesa i agresora" koja je izazvala velike kritike u delu javnosti. Uz Crnoju, najviše kritika javnosti, ali i opozicije izazavo je novi ministar kulture Zlatko Hasanbegović koji je ranije rekao da je antifašizam floskula i da je rat iz 1990-tih jedini iz kojeg su Hrvati u 20. veku izašli kao istinski pobednici.
O tome se vodila i ključna rasprava u Saboru, a politički analitičari u prvim reakcijama ocenjuju da su ideološke podele zasenile ekonomski deo programa mandatara koji ne sadrži konkretne mere za oporavak privrede.
