Novac će dobiti zbog pretrpljenog straha i duševne boli koja mu je narušila životne aktivnosti."Dok sam stražario jedne zaista hladne noći u kojoj je duvao jak vetar osetio sam da mi lice trne, a ujutro sam primetio u ogledalu svoj iskrivljeni izraz. Svi su primetili da imam iskrivljeno lice i ostali vojnici su mi se rugali, ali su svi olako smatrali da će proći. Sutradan su već bili zabrinuti i ja sam o ovome obavestio nadređenog koji mi je rekao da moram da idem kod doktora, što sam učinio čim sam dobio dopuštenje. Pregledala me je lekarka i poslala u Pulu u bolnicu gde sam bio desetak dana, a zatim sam otišao kući na rehabilitaciju", rekao je pred sudom oštećeni Josip B.
Tadašnja lekarka jedinice dr. Ružica Pavić Kevrić na suđenju je rekla da je slučaj pareze Josipa B. jedini u njenoj praksi. Prema njenom mišljenju, on se ponašao neodgovorno prema zdravlju jer joj se zbog smetnji javio tek posle šest dana od pojave simptoma, a kad ga je pitala gde je bio do tada, odgovorio joj je da je bio za vikend kod kuće.
"Ono što je sudu nelogično iz iskaza svedoka jeste kako niko od nadređenih nije uočio stanje tužioca ako je ono stvarno toliko dugo trajalo i bilo tako zabrinjavajuće", obrazložila je u presudi sutkinja Irma Vladović.
"Jasno je da je Josip B. stražarsku dužnost obavljao na ostrvu u šumi dok su vladali izrazito loši vremenski uslovi. Iako sud drži da je tužitelj imao odgovarajuću opremu, činjenica je da je oboleo u području lica za koje i nije predviđena zaštita i oprema. Bez obzira što ovakva bolest nije uobičajena, prema životnom iskustvu bilo je moguće pretpostaviti da bi obavljanje stražarske službe po lošem vremenu moglo uticati na zdravlje stražara.
Takođe, utvrđeno je da se tužilac prilikom obavljanja dužnosti morao kontinuirano kretati nezavisno od vremenskih prilika, a da je jedino u slučaju nevremena mogao da se skloni u stražarsku kućicu koja mu i nije mogla pružiti odgovarajući zaklon jer nije zatvorena sa svih strana", napisala je u presudi sudija.
(Slobodna Dalmacija)
