Ali, pod uslovom da budu potpuno anonimni (neki su nas čak zamolili da im ne stavimo ni prave inicijale, kako ih slučajno neko ne bi prepoznao), 13 hrvatskih profesora vrlo iskreno, na trenutke brutalno, a često vrlo simpatično progovara šta bi, kad bi mogli, zaista rekli svojim učenicima.
1. Puno toga što vas učimo vam nikad neće trebati u životu
Sa svojim učenicima se trudim da budem vrlo otvoren i iskren. No, nažalost, često deci moram predavati gradivo koje im nikada neće trebati u životu. U takvim trenucima im samo kažem da to moramo proći, možda ponekad priznam da je dosadno, ali im naglasim da ćemo brzo kroz to proći i ubrzo se posvetiti nečemu zanimljivijem i važnijem.
(K.P., osnovna škola, Zagreb)
2. I mi imamo osećanja
Jedan dan, nakon što sam upozorio jednu učenicu na njeno nepristojno ponašanje, ona se okrenula prijateljici i rekla da sad razume šta je ova mislila. Navodno je nešto rekla o meni. Čuo sam to, ali sam se pravio da nisam, jer to su ipak njihove lične stvari. Ali, iskreno, učenici bi možda trebali razmisliti malo kada nešto dobacuju nastavniku ili kada ga komentarišu s drugima. Nekoliko učenika komentariše nešto u vezi nastavnika. I nastavnici imaju osećanja i takvo ponašanje ih može povrediti.
(M.R., srednja škola, Zagreb)
3. Ponekad se smejemo vašim glupim i neprimerenim forama, ali u sebi
Nekad, kad se neko nekome ruga, moram reagovati, a umirem od smeha u sebi, posebno ako je neka neprimjerena šala.
(D.J., osnovna škola, Rijeka)
4. Od tebe nikad ništa neće btii
Kada nekog vidim da je baš beznadežan slučaj najrađe bih mu rekla – “dobro je, od tebe nikad neće ništa biti". A kažeš – “trebao bi se potruditi, imaš potencijala za ovo ili ono.”
(L.K., osnovna škola, Zagreb)
5. Nekad nam ne date da spavamo
Naš posao ne prestaje kada zazvoni školsko zvono za kraj nastave. Razmišljamo kako podstaći nekog učenika ili zašto je neki učenik popustio. Nekada zbog toga i ne spavamo dobro.
(M.R., srednja škola, Zagreb)
6. Niste nam baš svi simpatični
I mi smo ljudi od krvi i mesa, pa nam se tako događa, kao i s drugim ljudima, da nam je neko dete manje, a neko više simpatično. Lagao bih kada bih rekao da se to ne događa. U razredu je 30-oro dece i naravno da mi svako dete neće "leći". Ali verujem da nikada prema tom detetu nisam imao drugačiji odnos. Uostalom, kada je u razredu dobra atmosfera i energija onda i ono postane deo te pozitivne priče.
(K.P., osnovna škola, Zagreb)
7. Ponekad je bolje da odradite samo nužni minimum, jer ćete izgoreti do kraja gimnazije
Okej, ovo je, zapravo, nešto što im govorim, barem delomično, a možda ne bih trebala. Naime, često im objašnjavam da ne moraju biti najbolji u svemu i da se fokusiraju na ono što vole i što ih zanima, a ono što ih ne zanima neka obave samo onoliko koliko moraju. Nije baš pedagoški možda, ali izgoreće do kraja gimnazije.
(L.K., osnovna škola, Zagreb)
8. Ovo je sranje
Kada obrađujemo neku pesmu i trebamo da je interpretiramo, dođe mi da im kažem da je ovo obično sranje i da ni ja ne vidim smisao. A opet, moramo po jedanaesti put tražiti motive, epitete i stilska izražajna sredstva jer ni nakon desete pesme i dalje ne znaju šta je npr. metafora. Onda bih ih poslala u rodno mesto jer opet moram raditi to dosadno sranje zato što su nesposobni zapamtiti tu jednu stvar.
(A.L., srednja škola, Zagreb)
9. Još ćete se puno puta razočarati u životu
Uvek dok nekoga tešim zbog ocene ili ne znam čega, a to je tešenje tipa “ma daj nije smak sveta”, najradije bi im rekla da će još puno puta i to na gori način razočarali. Al’ to ne govorim, jer mislim da bi ih to ubilo kolko su svi jadni zbog jebene trojke.
(I.V., osnovna škola, Međimurje)
10. Ne želimo putovati s vama u javnom prevozu, jer smo vas dovoljno gledali u školi
Nakon što se škola završi nastane neopisiva navala na javni prevoz i često puta radije pričekamo da se situacija malo smiri i da se deca raziđu pa mi krenemo kući. Jednostavno izbegavamo putovati u istom javnom prevozu s učenicima. Iskreno, dovoljno smo vas gledali u školi.
(M.R., srednja škola, Zagreb)
11. Pušim, pijem i imam seks
Učenici profesore gledaju kao neke robote kojima je cilj uništiti njihove živote, a ne shvataju da su oni samo jedan deo naših života. I onda kada me gledaju kao dosadnu glupaču koja ih bombarduje gradivom, najradije bih im rekla da bih i ja radije bila na pivu s dečkom nego čitala proseravanja koja pišu u domaćim zadacima.
(M.M., srednja škola, Zagreb)
12. Ne, vi niste centar sveta
Volela bih im reći – na prvom mestu morate biti ljudi i moći se pogledati u ogledalo. Držite se svoje reči, ne budite bahati i osvrnite se oko sebe, niste centar sveta. Ne vrti se sve oko vas i ono što mislite da je problem (a vama je problem ocena) to zapravo nije problem.
(V.R., osnovna škola, Zagreb)
13. Budite kreativni, iako vas svi u ovoj školi žele ukalupiti
Pokušavam za svoje učenike predavanja napraviti što kreativnijima i zabavnijima, jer verujem da tako brže i bolje uče. No, u jednoj školi s tim pristupom baš i nisam naišao na razumevanje. Direktorka škole mi nije htela produžiti ugovor, objasnila mi je da mi je nastava prekreativna i da ima previše motivacije te da će deci, kada dođu u peti razred, nastava biti dosadna. Bila je besna jer sam deci parne i neparne brojeve objašnjavao kroz igru Noć i dan. Kada sam rekao neki parni broj deca su morala ustati, a na neparni čučnuti. Tako su brzo svladali gradivo. No, kolege i direktorka nisu želeli raditi van okvira već samo po pravilima službe i decu što brže ukalupiti u postojeći školski sistem, što je užasno.
(K.P., osnovna škola, Zagreb)
14. Znam da sereš!
Ponekad učenik uporno tvrdi da je učio ili napisao zadatak, a znaš da nije, ali nemaš nikakve dokaze. Katkad prepišu ili se jednostavno snađu i napišu test ili rad dobro, a vi u sebi znate da ta osoba nije zaslužila dobijenu ocenu. No, nemoćni ste jer nemate dokaze. Dođe vam da mu zavrljačite jedinicu i pred svima mu kažete “nisam idiot, znam da sereš!”.
(I.R., srednja škola. Zagreb)
15. Nastavnici koji vam popuštaju nisu dobri ili dragi, samo ne žele da se bave vama
Često vidim da studenti simpatišu neke profesore kod kojih se ne mora dolaziti na predavanja, a ispiti se prepišu. Dođe mi da im kažem da ne mogu verovati da su tako kratkovidni. Njihovi roditelji ulažu silan trud i novce u njihovo obrazovanje, oni sami trude se i muče, a ne razumeju da to što nisu naučili na fakultetu teško mogu savladati kasnije. Nastavnici koji imaju niske kriterijume nisu dobri ili dragi, samo ne žele da se bave vama.
(B.L., fakultet, Zagreb)
16. Jesi li ti idiot i tko te pustio u redovnu školu?
Kad mi 10 puta jedna te ista osoba postavi isto pitanje, strpljivo odgovorim ali u sebi samo pomislim “majku ti je…, jesi li ti idiot i ko te pustio u redovnu školu?” Pa kad neko kaže “ali ja ne želim sad to da radim”, onda zaurlam “jesam li te i u jednom trenutku pitala šta želiš da radiš?”, a u sebi dodam još “mamu ti razmaženu nikakvu je…”.
(J.M., osnovna škola, Zagreb)
17. Trud stvarno ponekad cenimo više od rezultata
Važno je naučiti gradivo i pokazati da ste ga savladali, ali često prilikom ocenjivanja u obzir uzmemo i trud i zalaganje koji je neki učenik uložio. I često dajemo veću ocenu zbog tog truda. Svi nekada imamo loš dan i rezultat nekada ne ispadne kako smo očekivali, ali nam je važno da vidimo kako neki učenik ulaže napor i trud. Takođe, ako želite najbolju ocenu, nekada treba gradivo istražiti i van udžbenika.
(M.Š., srednja škola, Zagreb)
18. Znam da vam se ne da, nije se ni meni u vašim godinama
Nekad bih im najradije rekla da znam da im se ne da i da se ni meni nije dalo u njihovim godinama i da će tek za deset godina biti sposobni shvatiti poentu toga što radimo. Ali posao mi je udahnuti i sa osmehom im predstaviti Ilijadu kao nešto strašno napeto i zanimljivo, iako ni sama ponekad u to ne verujem.
(A.L., srednja škola, Zagreb)
19. To što navodno imaš ADHD ne znači da se moraš ponašati odvratno
Tipičan primer u školi je odnos s decom koja imaju tzv. ADHD (poremećaj u pažnji) Za njih treba skupiti posebnu snagu i maksimalnu kontrolu. Jedan dečak se toliko busao svojim “papirima” na kojima stoji potvrda o tom njegovom stanju da je koristio svaku priliku smejati se u lice svim profesorima i trljati na nos koliko je zaštićen. Doslovno nas je sve maltretirao svojim ponašanjem, a mi mu nismo mogli ništa. Ćuti i trpi… a bilo je momenata kad bih ga bacila kroz prozor da sam mogla!
(M.M., osnovna škola, Zagreb)
20. Kako to izgledaš?
Šokiram se kad vidim kako neke učenice dolaze obučene i našminkane u školu. Još kada vidim da to nije upotpunjeno znanjem, dođe mi da im kažem da bi bilo bolje da su to vreme umesto za ogledalom provele za knjigom.
(M.Š., srednja škola, Zagreb)
21. Da, nemam ništa protiv pokojeg džointa (ako si punoletan)
Voleo bih svoje učenike pitati jesu li za legalizaciju kanabisa kao leka i kao stimulansa. Naravno, samo za punoletne osobe. Objasnio bih im da nije svaki kanabis isti, industrijski je legalan, a ovaj koji nije leči razne bolesti ili ih ublažava. Voleo bih im reći da džoint nije opasan za odraslu osobu, ali u umerenim količinama. Ali bih zato najstrože kažnjavao trgovce koji deci prodaju ne samo drogu, nego alkohol i cigarete.
(I.P. profesor likovnog, osnovna škola, Zagreb)
22. Ne uzimajte sve zdravo za gotovo, pa ni od svojih roditelja
Mislite svojom glavom i ne uzimajte sve zdravo za gotovo od bilo koga, pa i od svojih roditelja.
(I.P. profesor likovnog, osnovna škola, Zagreb)
23. Uporno me razočaravate
Znam biti razočarana bezvoljnošću dece. Prepoznam izuzetan talent kod nekog deteta, lakoću kojom radi, sjajne ideje a ne želi ni trunku da se potrudi. Jednostavno mu se ne da i radije će uraditi ispod svog proseka nego uložiti i najmanji trud. To me izluđuje! Nakon što vidim da ga nikako ne mogu motivisati preostaje mi samo da odustanem od nagovaranja i da se grizem kakva čuda je mogao postići… Ali, uvek mi ostaje nada da će se volja probuditi sa zrelošću.
(M.M., osnovna škola, Zagreb)
24. Ne, nismo svi jednaki. I trud ponekad ipak nije dovoljan
Poplava petica na nižim nivoima školovanja dovela je toga da studenti ponekad misle da zaslužuju odličnu ocenu samo zato jer su puno učili. U ocenu ulaze i druge stvari: pređašnje obrazovanje, pređašnji trud, inteligencija, uspešnost u učenju… Nismo svi jednaki i uvek će neko drugi biti bolji od svakog od nas. To ne znači da ne bismo trebali da dajemo najbolje od sebe. Mislim da je to važna životna lekcija koju pravedan sistem ocenjivanja može podučiti mlade ljude. Osim toga, ako su svi odlični, zašto bi se najbolji uopšte trudili?
(B.L., fakutet, Zagreb)
25. Tebi bi pomoglo jedino klečanje na kukuruzu
Jedino što bi i meni i vama moglo pomoći je klečanje na kukuruzu i/ili šiba.
(L.K., osnovna škola, Zagreb)
26. Oprosti
Zna se dogoditi da ostanem šokirana u kakvim okolnostima deca žive. Jednom sam saznala da dečak živi samo s majkom koja ima mentalnu retardaciju i da je hrani kašičicom.... Za neke sam saznala da im je roditelj alkoholičar i da se grozno prema njima odnosi… Kad ta saznanja dođu prekasno, nakon što smo već prošli zajedno komad njihovog školovanja ili čak došli do kraja, prebirem po mislima koliko sam ih gnjavila oko nekih stvari, ljutila se zbog nenošenja pribora, a deca su imala svoje razloge koje nisu mogli ili nisu hteli objašnjavati. To su trenuci gde bih volela biti neko ko će ih, ako ništa drugo, bar saslušati, utešiti i ohrabriti.
(M.M., osnovna škola, Zagreb)
(Telegram.hr)
