U obimnom članku koji opisuje Tilersonovu poslovnu karijeru u Eksonu, koji je ovih dana obajvio Vol strit džurnal (WSJ), na više mesta se ističe važna uloga koju je odigrao Željko Runje, nekadašnji čelni čovek poslovnice Ekson mobajla u Rusiji, a današnji potpredsednik Rosnjefta, najveće svetske naftne kompanije.
Upravo je Runje bio glavni operativac velikog širenja poslovanja te američke kompanije u Rusiji i ključna osoba u sklapanju 3,2 milijarde dolara teškog ugovora o saradnji Eksona i Rosnjefta u istraživanju i eksploataciji velikih ležišta nafte u ruskom delu Arktika, piše WSJ. Zahvaljujući njemu Ekson je dobio pristup arktičkim, ali i velikim sibirskim i crnomorskim ležištima ugljovodonika.
Posle toga predsednik Rusije Vladimir Putin uručio je Tilersonu Orden prijateljstva, najviše rusko odlikovanje za strane državljane, a Runje je 2013. izveo nov podvig: bio je jedan od glavnih pregovarača koji su izdejstvovali Rosnjeftu 60 milijardi dolara vredno preuzimanje ruskog BP-a i postao je potpredsednik te kompanije zadužen za sve njene ofšor projekte u svetu.
Kako je predsednik Rosnjefta Igor Sečin jedan od najbližih Putinovih saradnika, a Tilerson postaje američki državni sekretar, Runje je postao jedan od retkih ljudi na svetu koji istovremeno ima čvrst lični kontakt s ključnim akterima iz samog vrha političke moći SAD i Rusije. Ta činjenica je svojevrsni vrhunac fascinantne životne priče tog 62-godišnjeg Sinjanina, nekadašnjeg perspektivnog košarkaša, koji je u 40 godina profesionalne karijere uspio da postane zvanično najviše pozicionirani Hrvat u istoriji svetske naftne industrije.
Runje ne voli da bude prisutan u medijima. Pošto je on biznismen, a ne političar, bilo bi nerealno očekivati da će se u budućnosti aktivno angažovati u političkom ili diplomatskom smislu. Međutim, nema nikakve sumnje da je čovek koji u svom telefonu ima brojeve Putinovih i Trampovih najbližih najrelevantniji izvor informacija, kontakata i tumačenja ključnih događaja na međunarodnoj sceni.
