Zahtev za ocenu ustavnosti Zakona iz 1978. podneo je još 1991. Hrvatski pokret za život i porodicu, a u oktobru prošle godine ponovilo ga je udruženje U ime porodice, pozvavši se na činjenicu da hrvatski Ustav štiti pravo na život, za koje oni smatraju da se odnosi i na nerođenog i na rođenog čoveka.
Predsednik Ustavnog suda Miroslav Šeparović kazao je da je Ustavni sud na sednici 21. februara odbacio taj zahtev i zatražio je od Hrvatskog sabora da u roku od dve godine donese novi zakon. Zašto? Zato što postojeći Zakon "sadrži određene institute koji više ne postoje u hrvatskom ustavnom poretku", ali i zato što je od 1990, kad je donet Ustav, stvoren potpuno nov pravni i institucionalni okvir zdravstvenog, socijalnog, naučnog i obrazovnog sistema.
Zakonodavac takođe mora da u novom zakonu odredi obrazovne i preventivne mere "kako bi prekid trudnoće bio izuzetak", stoji, između ostalog, u odluci Ustavnog suda.
"Zakoni neće sprečiti ženu da odustane od prekida trudnoće, samo će se postići da ona to uradi na način koji će joj ugroziti zdravlje, pa se zabrana prekida trudnoće zato smatra nedopustivom. Brojni međunarodni dokumenti štite pravo na život, ali ne daju odgovor na pitanje kada život počinje. Praksa Evropskog suda za ljudska prava navodi da se "nerođeno dete ne smatra osobom u smislu zaštite člankom 2. Konvencije", kaže Šeparović.
