Mogu li se zaštitom oslića obnoviti neke druge vrste poput škrpine, fratra (baraja)? Kako sprečiti 50 odsto ribara da love na crno? Mogu li se uopšte spasiti staništa zbog silnih mreža koje se nalaze u moru?
Na ta pitanja nimalo optimistične odogovore daje Igor Kralj iz Baške Vode, ribar sa 17-godišnjim iskustvom koji je sa kolegama nedavno susretima ribara.
‘Ne trebaju nam naučnici da i sami ne vidimo da je stanje u Jadranu katastrofalno. Međutim, bojim se da će biti jedino gore, bolje nikako. U područiju gdje ja ribarim, većinom u priobalnom pojasu, poremećena je kompletna bioravnoteža. Riblji fond na nekim područjima i ne postoji’, prenosi Novi list reči Igora Kralja.
‘Kad naletite na ribu veću od 300 grama ravno je dobitku na lotu. Što se tiče same obale, zar zadnjih 10, 15, 20 i više godina nismo prekrili kompletna riblja staništa. Gde na obali, ne računajući ostrva, imate više od 500 metara netaknute obale? Gde su nekad postojali glamci, kosmeji, špari… – danas je pustinja. Nećemo valjda da tvrdimo da su samo ekonomski isplative ribe bitne u moru’, komentariše Kralj naglašavajući kako bi bacanje i dizanje mreža trebalo bolje kontrolisati.
‘Ribarenje u priobalnom području je već sad skoro neisplativo. Nešto se postiže strahovitim povećanjem ribolovnih alata, ali to je već sad kontraproduktivno. Neke vrste su već sad dovedene do kraja. Škarpina od kilograma do 30 metara dubine postala je egzotika’, primećuje Kralj i poziva Institut za okeanografiju i ribarstvo da se aktivnije uključi u zaštitu Jadrana.
Kurir.rs/index.hr
Foto: Profimedia
NE PROPUSTITE
