Najnovije vesti

JUTARNJI LIST: Neko bi u Hrvatskoj voleo da se zabrani pominjanje Jasenovca kao logora smrti
Foto: Aleksandar Jovanović Cile

Slede poljski primer

JUTARNJI LIST: Neko bi u Hrvatskoj voleo da se zabrani pominjanje Jasenovca kao logora smrti

Hrvatska

Sigurno ima onih u vlasti u Hrvatskoj koji bi pozdravili zabranu pominjanja Jasenovca kao logora smrti i za Srbe, piše Slavenka Drkulić u zagrebačkom "Jutarnjem listu".

U Poljskoj je prošlog utorka potpisom predsednika Andžeja Dude stupio na snagu kontroverzni zakon koji kriminalizuje upotrebu izraza "poljski koncentracioni logori" i kažnjava zatvorom do tri godine svako povezivanje Poljske s Holokaustom i zločinima koje su počinili nacisti.

 

Još je jedan događaj obeležio Dan sećanja, događaj koji je u Hrvatskoj imao znatno veći ođek od poljskog zakona - reč je o izložbi pod nazivom "Jasenovac - pravo na nezaborav" koja je postavljena u zgradi Ujedinjenih nacija u Njujorku.

 

Izložba je izazvala zgražavanje i protest hrvatske vlade koja je optužila Srbiju

da "manipuliše i plasira lažne podatke" - ne navodi se koje - a stradanja žrtava u tom ustaškom logoru koristi u "propagandne svrhe".

Hrvatskoj s pravom smeta nekad zvanična brojka od 700.000 ubijenih koja se koristi u Srbiji. Ali sasvim sigurno bilo bi bolje da srpskoj interpretaciji istorije može da se suprotstavi sopstvenim ozbiljnim istraživanjima, brojkama i dokumentacijom.

 

Šta učiniti, na primer, sa podacima Državne komisije za utvrđivanje žrtava iz 1999. koja je zaključila da je u Jasenovcu ubijeno samo nekoliko stotina Jevreja i Srba dok su drugi pomrli od bolesti? Jesu li ti podaci verodostojni? Ali, govoriti ozbiljno o stradalima u Jasenovcu ni danas nije politički moguće jer je Hrvatska i dalje razapeta izmedu antifašizma i revizionizma.

 

Povodom 27. januara, hrvatsko Ministarstvo spoljnih i evropskih poslova izdalo je saopštenje u kojem između ostalog stoji: "Odavanjem počasti svim žrtvama Holokausta osuđujemo svaku pojavu netolerancije, pretnje ili nasilja prema osobama ili zajednicama, zasnovanu na etničkom poreklu ili verskom uverenju, te ujedno osuđujemo bilo kakav oblik poricanja Holokausta".

Naravno da je ta izjava puka formalnost jer, s druge strane, jevrejska zajednica bojkotuje zvaničnu komemoraciju, naširoko se toleriše fašistički pozdrav i revizionizam političara i javnih ličnosti, kao i udruženja koje za to dobijaju novac od države. Vrhunski je cinizam da se, pritom, Holokaust u "domaćoj radinosti" i ne pominje.

 

Predsednik Jevrejske zajednice Zagreb Ognjen Kraus koji govori o 80.000 popisanih imena žrtava, napominje da se nikada, kada se u Hrvatskoj govori o Holokaustu, ne navode primeri iz Hrvatske, nego iz Aušvica. O Jasenovcu je, nakon posete Spomen-području, govorio i direktor Svetskog jevrejskog kongresa za Izrael Lorens Vajnbaum, koje je dobro prepoznao da problem dolazi s vrha, a ne od stručnjaka.

 

"Nije u pitanju neznanje, nego negacija i zamagljivanje... U Hrvatskoj je ubijeno više od 30.000 Jevreja i to je realnost, ali mnogi ludaci ne priznaju da je tako.

U Poljskoj je jevrejska zajednica sasvim iskorenjena, a činila je 10 odsto stanovništva... Ako Jevreji osećaju da ih poštuju i da se sećaju njihovih stradanja, to je lakmus-papir za zdravlje društva". A da malo bolje poznaje situaciju u Hrvatskoj, možda je mogao pomenuti i odnos prema Srbima kao lakmus-papir zdravlja društva više od dve decenije nakon završetka rata.

Jer još bi Hrvatska, pod pritiskom dokaza, mogla nekako i da prizna domaći, ručno odrađeni Holokaust nad jevrejskim žrtvama. Međutim, tu postoji jedna vraški nezgodna okolnost: u Jasenovcu su osim Jevreja, masovno stradali Srbi. A oni su devedesetih postali agresori. S tim se nijedna vlada do sada nije znala ni želela ozbiljno pozabaviti. Nema sumnje da bi i ovoj današnjoj hrvatskoj vlasti dobro došao neki sličan zakon koji bi zabranio pominjanje, recimo, Jasenovca kao logora smrti i za Srbe - ima ih koji bi to sigurno pozdravili.

 

Atmosfera je takva da bi, podstaknut poljskim primerom, neko možda čak tako nešto i predložio, na vlastitu i opštu sramotu. Poljski slučaj je opasan presedan jer ohrabruje sve one koji bi komemoraciju žrtava da se zlo ne bi ponovilo, pretvorili u zaborav. Ili ako već zaborav nije moguć, barem u poricanje sudelovanja u zločinu. Čak i ako je to put u njegovo moguće ponavljanje, ističe se u tekstu.

 

Kurir.rs/Tanjug

Foto: Aleksandar Jovanović Cile

 

 

 

 

POGLEDAJTE BONUS VIDEO:

 

KURIR TV VESTI! VUČIĆ SE NE PLAŠI PROVKACIJA U ZAGREBU! “Ne idem tamo pognute glave“.

 

RAZMENA SADRŽAJA

Inicijalizacija u toku...