Rekao je kako će do toga doći jer te diplome ne ispunjavaju potrebne kriterijume. Glas Slavonije je za proveru tih informacija kontaktirao Agenciju za nauku i visoko obrazovanje, a iz Agencije su im tu informaciju potvrdili.
Problem priznavanja diploma
Iz Agencije za nauku i visoko obrazovanje pojasnili su da se priznavanje inostranih visokoškolskih kvalifikacija (IVK) u Evropi te u državama članicama EU sprovodi prema smernicama tzv. Lisabonske konvencije. Hrvatska postupak priznavanja, koji se temelji na načelima Zakona o potvrđivanju Lisabonske konvencije, sprovodi od 1. jul 2004. godine u skladu sa Zakonom o priznavanju inostranih obrazovnih kvalifikacija.
"Priznavanje IVK-a podrazumeva formalno potvrđivanje vrednosti inostrane visokoškolske kvalifikacije i ono ne stvara nikakva statusna prava niti se njime dodeljuju akademski nazivi, ili bilo kakve druge titule prema hrvatskim propisima. U postupku vrednovanja inostrane visokoškolske kvalifikacije uzima se u obzir isključivo nivo postignutih znanja, veština i kompetencija koje su stečene kvalifikacijom, bez upoređivanja studijskih programa", poručili su iz Agencije.
Potrebno ispuniti nekoliko kriterijuma
Agencija sprovodi postupak stručnog priznavanja IVK-a za što je potrebno ispuniti nekoliko kriterijuma.
Prvi je da visokoškolska kvalifikacija mora biti izdata od strane akreditovane visokoškolske institucije, a inostrani visokoškolski program akreditiovan od strane nadležnog akreditacionog tela te države.
U slučaju združenog programa/kvalifikacije (joint degree) sve institucije koje učestvuju u sprovođenju studijskog programa, kao i sam studijski program, moraju biti akreditovane od strane nadležnih akreditacionih tela država u kojima se svaka od institucija koje sudeluju u združenom programu nalazi.
Osim toga, prilikom vrednovanja IVK, uzimaju se u obzir i minimalni nivo i vrsta kvalifikacije nužna za pristupanje studijskom programu čijim se završetkom stiče kvalifikacija za koju se priznavanje traži, odnosno pristup daljem obrazovanju i/ili zapošljavanju koje kvalifikacija nudi.
Univerzitet u Mostaru prošao međunarodni postupak reakreditacije
Potrebno je proći međunarodni postupak reakreditacije.
"U slučaju kriterijuma akreditiranosti inostrane visokoškolske institucije važna je verodostojnost nadležnog akreditacijskog tela, odnosno da je ono prošlo relevantno međunarodno vrednovanje, što nažalost, odnedavno nije slučaj ni s jednom nadležnom agencijom za spoljno osiguravanje kvalitete u visokom obrazovanju u BiH i Republici Srbiji," pojašnjavaju iz Agencije za nauku i visoko obrazovanje RH.
"U prilog svemu navedenom ističemo i činjenicu da je Univerzitet u Mostaru, u cilju potvrde kvaliteta svojih studijskih programa i kvalifikacija, zatražilo te prošlo međunarodni postupak reakreditacije svojih sastavnica i studijskih programa koje je sprovela hrvatska Agencija za nauku i visoko obrazovanje, a koja je međunarodno akreditirana te je punopravna članica svih relevantnih evropskih udruženja agencija za spoljno osiguravanje kvalitete", odgovorili su iz Agencije.
Na temelju svih navedenih kriterijuma te informacija dostupnih od nadležnih međunarodnih institucija, AZVO odlučuje u postupcima priznavanja inostranih visokoškolskih kvalifikacija, piše Glas.
Jeftiniji troškovi studiranja u BiH
Kako piše Glas, brojni stanovnici Vukovarsko-sremske županije studiraju na dislociranom studiju Univerzitetu Mostar, u Orašju. Kao prednost ističu velik izbor studijskih grupa, ali i znatno jeftinije školarine nego u Hrvatskoj.
"Orašje nam je blizu, i onde nas niko ne tretira niti doživljava kao strance, i može se reći da studiramo na kućnom pragu", izjavila je studentkinja Marina iz Županje, na granici s Orašjem.
Poručila je i kako Univerzitet u Mostaru sprovodi nastavu prema pravilima Bolonjskog procesa i da su diplome komplementarne s evropskim, jer su programi usklađeni s programima u Hrvatskoj.
Prema dostupnim podacima, BiH ima 45 visokoškolskih ustanova, od čega je deset javnih i 35 privatnih. Studentima se nudi 1.600 studijskih programa.
Glas Slavonije ističe kako su se s porastom broja obrazovnih ustanova, čiji su standardi i kvaliteta rada upitni, povećale su i mogućnosti za kupovinu i krivotvorenje diploma pa je i korupcija u obrazovanju postala rasprostranjena pojava.
Kurir.rs/ Index.hr
Foto: Profimedia
NE PROPUSTITE
