Uz takve trendove i lobiranje naftnih, gasnih i kompanija koje zarađuju na uglju, pri čemu ulažu milijarde evra i dolara u promovisanje dalje eksploatacije fosilnih goriva, svet je sve dalje od toga da se u ovom spasi spasi od globalnog zagrevanja goreg od 2 stepena koliko su UN dogovorile Pariskim klimatskim sporazumom.
Sporazumom je ambiciozno predloženo da se zagrevanje zaustavi na 1.5 stepen Celzijusa.
Kako sada stvari stoje, čak i prema optimističnim predviđanjima, svet će do 2100. godine ovakvim tempom biti topliji za 3 stepena.
Najnoviji članak objavljen na ovu temu navodi da će se po takvim scenarijima novo mora širom sveta do kraja veka podići za između 4,3 i 9,9 metara u odnosu na proseke pre drastičnih promena.
Samo pet godina otkako se u službenim predviđanjima čak i rast mora od 1,5 metara smatralo ekstremnim prognozama, odednom ispada da su i umerena predviđanja nekoliko puta gora od toga.
Što se Hrvatske tiče, već i uz rast nivoa mora od samo jedan ili dva metra, sve rive na Jadranu su poplavljene.
U slučaju rasta od 4 metra, po Jadranu su poplavljena i skoro sva stara gradska jezgra.
U najgorem slučaju rasta od 9 metara, Trogir bi bio atrakcija samo za ronioce, kao i pola Solina, Kaštela, Poljuda u Splitu, Dioklecijanove palate, Lore, luke, kolodvora.
Južnije, more bi prodrlo desetinama kilometara u Cetinu, ne bi postojao više ni Omiš, ni pola Makarske.
Kurir.rs / Express.hr
Foto: Profimedia
NE PROPUSTITE
